top of page

Razumevanje oblaka i vetrova: vodič za pilote dronova

Updated: Apr 24




Sletanje velikog drona pred oluju

Kada se bavite upravljanjem dronovima, razumevanje vremenskih prilika postaje ključno za uspešno i sigurno obavljanje posla. Dok se mnogi oslanjaju na aplikacije za vremensku prognozu, često se dešava da su te prognoze neprecizne, posebno u prirodi. Zbog toga je važno da piloti dronova razumeju osnove meteorologije kako bi samostalno mogli da procene vremenske uslove.




Vrste Oblaka



Oblaci su kategorisani prema visini na kojoj se formiraju i obliku koji imaju.




Vrste oblaka:


  • Altocumulus (Ac): Beo ili siv, ili i beo i siv tanak oblačni pokrivač ili sloj, uglavnom osenčen, sastavljen od elemenata u vidu ljuspica, oblutaka, valjaka itd. Katkad, delimično vlaknastog ili rasplinutog (difuznog) izgleda, koji mogu a ne moraju biti stopljeni. Većina pravilno raspoređenih malih oblačnih elemenata, obično ima prividnu širinu između jednog i pet stepeni. Altocumulus se najčešće javlja na visinama između 2 i 4 km u polarnim, između 2 i 7 km u umerenim, i između 2 i 8 km u tropskim oblastima.



  • Altostratus (As): Sivkast ili plavičast oblačni pokrivač ili sloj, izbrazdanog, vlaknastog ili ujednačenog izgleda, koji potpuno ili delimično pokriva nebo i ima delova koji su dovoljno tanki da se kroz njih sunce nazire kao kroz matirano staklo. Na Altostratusu se ne stvara halo. Altostratus se najčešće javlja na visinama između 2 i 4 km u polarnim, između 2 i 7 km u umerenim, i između 2 i 8 km u tropskim oblastima. Često se, međutim, gornji delovi Altostratus-a protežu iznad navedenih gornjih granica od 4,7 i 8 km. Debljina Altostratusa-a može da bude od 1000 do preko 5000 m.



  • Cirrus (Ci): Visoki, tanki, perasti oblaci koji često prethode promeni vremena.


  • Cirrocumulus (Cc): Tanak oblačni pokrivač ili tanak sloj belih, neosenčenih oblaka, sastavljen najčešće od sitnih zrnastih ili talasastih oblačnih elemenata, međusobno stopljenih ili razdvojenih i manje ili više pravilno raspoređenih. Većina ovih elemenata ima prividnu širinu manju od jednog stepena. Cirrocumulus se najčešće javlja na visinama iznad 3 km u polarnim, iznad 5 km u umerenim, i iznad 6 km u tropskim oblastima.



  • Cirrostratus (Cs): Providan, beličast oblačni veo vlaknastog izgleda (nalik na vlasi kose) ili gladak, koji potpuno ili delimično pokriva nebo. Na ovim oblacima se obično stvara halo. Cirrostratus se najčešće javlja na visinama iznad 3 km u polarnim, iznad 5 km u umerenim, i iznad 6 km u tropskim oblastima.




  • Cumulus (Cu): Pufnasti, izolovani oblaci sa ravnom bazom, često povezani sa lepim vremenom. Međutim, njihovo naglo rastenje može ukazivati na promenu vremena.



  • Cumulonimbus (Cb): Moćan i gust oblak velike vertikalne razvijenosti, u obliku planine ili ogromnih tornjeva. Bar jedan deo njegove gornje površine je obično gladak ili vlaknast, ili izbrazdan i skoro uvek zaravnjen. Ovaj deo se često razvlači u oblik nakovnja ili ogromne perjanice. Ispod baze ovog oblaka, koja je obično veoma tamna, često se nalaze niski iskidani oblaci, stopljeni sa njim ili ne, i padavine, ponekad u obliku virge (Vizuelno, virga izgledaju kao viseći repovi oblaka, a često ih nazivaju i “oblaci meduze”). Najmoćniji i najopasniji oblak po padavinama (uključujuči i zone leda). Po tome mu, samo delimično, konkurišu Cumulusi vrlo visokog razvoja, koji se mogu sresti samo u tropima. Baza Cumulonimbus-a se obično nalazi na nadmorskoj visini manjoj od 2 km; njegov vrh često dostiže visine veće od 10 km. Vertikalne razmere Cumulonimbus-a kreću se od 3 do 15 km.




  • Stratus (St): Slojeviti oblaci koji pokrivaju nebo kao pokrivač, mogu doneti kišu ili maglu.



  • Stratocumulus (Sc): Siv ili beličast, ili i siv i beličast tanak, oblačni pokrivač ili sloj, koji skoro uvek sadrži tamne delove. Sastavljen od međusobno stopljenih ili razdvojenih elemenata u vidu pločica, oblutaka, valjaka itd. koji nisu vlaknasti. Većina ovih malih, ravnomerno raspoređenih oblačnih elemenata, ima prividnu širinu od pet stepeni. Stratocumulus se obično javlja na nadmorskoj visini manjoj od 2 km; njegova debljina se kreće od 500 do 1000 m. Zbog veće vertikalne razvijenosti, a naročito zbog većeg sadržaja vode, Stratocumulus je tamniji od Altocumulus-a.




  • Nimbus (Nb): Oblaci kiše, gusti i tamni, često sa padavinama.



  • Nimbostratus (Ns): Siv oblačni sloj, često taman, koji ima rasplinut izgled zbog manje ili više neprekidnih padavina (kiše ili snega). Debljina ovog oblačnog sloja je svuda toliko velika, da se kroz njega ne može videti Sunce. Ispod sloja ovog oblaka često se nalaze niski, isprekidani oblaci, koji se ponekad mogu i stapati sa njim.







Vetrovi i njihov uticaj



Vetrovi igraju ključnu ulogu u bezbednom letenju dronova. Previše jaki vetrovi mogu ugroziti stabilnost letelice i dovesti do neželjenih situacija. Evo nekoliko osnovnih stvari koje treba znati o vetrovima:


Vetrovi se klasifikuju prema brzini i pravcu iz kog duvaju. Na primer:

  • Lagani vetar: Brzina do 20 km/h, ne utiče značajno na let drona.

  • Umereni vetar: Brzina od 20 do 40 km/h, zahteva pažljivo upravljanje dronom.

  • Jak vetar: Brzina preko 40 km/h, može biti opasan za letenje dronova.

Brzina i pravac: Pre leta, važno je proveriti brzinu i pravac vetra na lokaciji letenja. Ovo se može uraditi pomoću priručnih meteoroloških alata ili čak posmatranjem kretanja lišća ili grana drveća na terenu. Nagla promena pravca ili brzine vetra može biti indikacija nadolazeće oluje.


Pojavljivanje turbulencija: U blizini planinskih terena ili visokih zgrada, može se očekivati pojava turbulentnih vazdušnih struja. Ovo može znatno otežati kontrolu drona i izložiti ga riziku od pada.





Efekti vetrova na dronove



Efekti vetrova na dronove su značajni jer mogu uticati na stabilnost, potrošnju energije i ukupnu bezbednost leta. Dronovi koriste različite tehnologije kako bi se nosili sa vetrovima, uključujući napredne senzore i sisteme za kontrolu leta. Prilikom planiranja leta, važno je uzeti u obzir vremenske uslove, posebno brzinu i pravac vetra.

Za planiranje leta drona, trebalo bi da sledite ove korake:


  1. Provera vremenskih uslova: uverite se da vremenski uslovi omogućavaju siguran let.

  2. Izbor područja letenja: odaberite područje koje je dozvoljeno za letenje i gde nema rizika od sudara sa drugim letelicama ili prepreka na zemlji.

  3. Planiranje rute: koristite aplikacije za planiranje letova koje vam omogućavaju da unapred odredite putanju leta, visinu i brzinu.

  4. Priprema drona: proverite tehničku ispravnost drona i osigurajte da je baterija dovoljno napunjena za planirani let.




Prepoznavanje dolaska oluje




Poletanje drona pred oluju


Promena u obliku i kretanju oblaka može ukazivati na dolazak oluje. Na primer, brzo formiranje ili povećanje Cumulonimbus oblaka može značiti da se približava grmljavinska oluja. Nagla promena temperature i porast vlažnosti vazduha takođe mogu biti znaci dolaska oluje. Pratite promene u temperaturi i relativnoj vlažnosti kako biste bili svesni potencijalnih promena vremenskih prilika. Takođe, nagli porast brzine vetra ili promena pravca može biti znak da se vreme pogoršava.


Šta raditi u slučaju grmljavine i pojave munja? Za tu vrstu nepogoda je najjednostavnije uputstvo - pod hitno spustiti dron i potražiti zaklon! Ako ste na otvorenom i nemate auto ili neki drug vid zaklona u blizini, tražite neko udubljenje na padini brda (ako ono postoji), neku jarugu ili jarak, dok ne prođe nepogoda. Ne treba se sklanjati pored golih zidova i ruševina, pored jezerskih i rečnih obala. U svakom slučaju to je najopasnija situacija i po dron i po pilota.


Kao pilot drona, važno je da razumete osnove meteorologije kako biste mogli da donosite ispravne odluke prilikom planiranja leta.  Ako primetite znakove dolaska oluje, imajte plan izbegavanja i sigurnog spuštanja drona. Pokušajte se što pre vratiti na sigurno mesto i izbegavajte letenje u oluji. Uvek imajte na umu da je bezbednost na prvom mestu, i ako sumnjate u vremenske uslove, bolje je odložiti let.

Nadam se da će ovaj tekst biti koristan i da će pomoći pilotima dronova da bolje razumeju i reaguju na promenljive vremenske uslove.



Zapamtite, bezbednost bi uvek trebalo da bude najvažniji prioritet prilikom letenja dronom, posebno u prirodi gde se uslovi mogu brzo promeniti. Uvek budite oprezni, informisani i poštujte propise i smernice.

 

Comments


bottom of page