Ko sme da obori dron? Evropa menja pravila zaštite kritične infrastrukture
Dron može biti potpuno ispravan, pilot registrovan, a let pažljivo isplaniran, ipak, u određenim okolnostima nadležni organi mogu da ometaju njegov rad, preuzmu kontrolu nad njim ili ga fizički onesposobe. Dok evropske države proširuju protivdronska ovlašćenja, otvara se važno pitanje za svakog pilota: ko ima pravo da donese takvu odluku, gde su granice intervencije i ko odgovara ako dron bude uništen?
Povećana dostupnost dronova, njihova upotreba u neposrednoj blizini aerodroma, energetskih postrojenja i drugih osetljivih objekata, kao i razvoj sistema za njihovo otkrivanje i neutralisanje, podstakli su evropske države da preciznije regulišu protivdronske mere.
Francuska je u avgustu 2026. proširila zakonski okvir za neutralisanje dronova, Nemačka je takođe tokom ove godine povećala ovlašćenja bezbednosnih organa, dok Poljska već ima detaljne zakonske odredbe koje predviđaju uništavanje, onesposobljavanje ili preuzimanje kontrole nad bespilotnim vazduhoplovima.
Za profesionalne pilote ovo otvara novu dimenziju planiranja letova. Više nije dovoljno samo znati gde je dozvoljeno leteti. Važno je razumeti i kako funkcionišu sistemi zaštite vazdušnog prostora, ko njima upravlja i pod kojim uslovima mogu biti upotrebljeni.
Šta zapravo znači neutralisati dron?
Kada se govori o protivdronskoj zaštiti, često se koristi izraz „obaranje drona“. Međutim, u tehničkom i pravnom smislu, to je samo jedna od mogućih mera.
Savremeni protivdronski sistemi, poznati pod skraćenicom C-UAS (Counter-Unmanned Aircraft Systems), mogu da koriste različite metode otkrivanja, praćenja i obaranja bespilotnih letelica.
Otkrivanje i identifikacija predstavljaju prvi nivo zaštite. Radari, radiofrekvencijski senzori, optičke i termalne kamere mogu da otkriju prisustvo drona i pomognu u određivanju njegove pozicije, pravca kretanja ili tipa. Određeni sistemi mogu da prikupljaju i podatke koje dron emituje putem sistema za daljinsku identifikaciju. Samo otkrivanje, međutim, ne predstavlja fizičku intervenciju niti automatski daje pravo na neutralisanje letelice.
Elektronsko ometanje (jamming) podrazumeva namerno emitovanje signala koji ometaju komunikaciju između drona i upravljača ili prijem satelitskih navigacionih signala. Posledice zavise od konstrukcije i podešavanja letelice. Dron može da aktivira funkciju povratka na početnu poziciju (Return to Home), započne automatsko sletanje, ostane u lebdenju ili izgubi sposobnost pouzdane navigacije.
Manipulacija navigacionim signalima (spoofing) predstavlja drugačiju metodu. Umesto prostog ometanja, sistem pokušava da navede prijemnik na pogrešno određivanje pozicije ili drugih navigacionih podataka. Ovakva intervencija može biti posebno rizična jer pilot ne mora odmah da prepozna da dron dobija netačne podatke.
Preuzimanje kontrole podrazumeva mogućnost da specijalizovani sistem uspostavi određeni nivo upravljanja ciljanim dronom, potencijalno ga usmeri ka bezbednom mestu ili prinudi na sletanje. Ova mogućnost nije univerzalna. Zavisi od tipa letelice, komunikacionog protokola, zaštitnih mehanizama i sposobnosti protivdronskog sistema.
Fizičko neutralisanje predstavlja najdirektniji oblik intervencije. Može uključivati hvatanje drona mrežom, upotrebu specijalizovane presretačke letelice ili druge mehanizme kojima se dron zaustavlja odnosno uništava.
Razlike nisu samo tehničke. Elektronsko ometanje može uticati i na druge korisnike radiofrekvencijskog spektra, dok fizičko neutralisanje nosi rizik od nekontrolisanog pada letelice, oštećenja imovine ili povređivanja ljudi.
Zato je u pravnom regulisanju protivdronskih intervencija posebno važan princip proporcionalnosti: primenjena mera treba da odgovara stvarnoj opasnosti, uz izbor sredstva koje postiže cilj uz najmanji prihvatljiv rizik.
Francuska: i operateri kritične infrastrukture mogu dobiti pravo na neutralisanje
Francuska je jedan od posebno zanimljivih primera razvoja pravnog okvira za protivdronsku zaštitu.
Prema članu L213-2 francuskog Zakonika o unutrašnjoj bezbednosti (Code de la sécurité intérieure), državne službe i određene javne ustanove koje učestvuju u nacionalnoj odbrani mogu koristiti odobrene uređaje za onesposobljavanje ili neutralisanje dronova u slučajevima neposredne pretnje i drugim zakonom propisanim okolnostima.
Izmenom koja je stupila na snagu 19. avgusta 2026. uvedena je posebno značajna mogućnost: i određeni operateri objekata od vitalnog značaja, kao i njihovi ovlašćeni izvođači, mogu dobiti administrativno odobrenje za upotrebu protivdronskih uređaja.
To ne znači da svaka elektrana, rafinerija ili kompanija u Francuskoj može samostalno da kupi protivdronski sistem i počne da obara letelice.
Zakon predviđa više uslova. Operater mora da pripada odgovarajućoj kategoriji objekata od vitalnog značaja, njegova zaštita mora biti obuhvaćena propisanim planom, a upotreba konkretnih uređaja zahteva obrazloženo administrativno odobrenje. Njime se definišu sredstva, ovlašćeni subjekti i prostor u kome je njihova upotreba dozvoljena.
Posebno je važno što francuski propis izričito zahteva da se prilikom određivanja dozvoljenog područja primene protivdronskih uređaja ograniče rizici po ljude i imovinu.
Ovakvo rešenje pokazuje kako se deo neposredne zaštite kritične infrastrukture, uz strogu kontrolu države, može poveriti i subjektima koji nisu policija ili drugi državni organi.
Za profesionalne pilote to znači da se mogućnost protivdronske intervencije ne mora nužno vezivati samo za policijske ili vojne aktivnosti. Ona može postojati i oko posebno zaštićenih civilnih industrijskih objekata.
Nemačka: policija ima primarnu ulogu, ali su proširena i ovlašćenja Bundesvera
U Nemačkoj je podela nadležnosti posebno značajna zbog federalnog uređenja države. Za suzbijanje opasnosti koje predstavljaju privatni i komercijalni dronovi načelno su nadležni policijski organi saveznih pokrajina.
Savezna policija ima posebne nadležnosti, između ostalog, u oblasti savezne železničke infrastrukture i aerodroma.
Tokom 2026. godine Nemačka je izmenila Zakon o vazduhoplovnoj bezbednosti (Luftsicherheitsgesetz), kako bi preciznije uredila mogućnost angažovanja oružanih snaga u određenim, zakonom predviđenim slučajevima.
Prema objašnjenju nemačke vlade i Bundesvera, izmenjeni okvir dopušta primenu oružane sile ili drugih sredstava protiv bespilotnih vazduhoplova u odgovarajućim okolnostima, ali ne uvodi opšte pravo vojske da samostalno interveniše protiv svakog civilnog drona.
Nemačke vlasti naglašavaju postepeni pristup intervenciji. On može početi otkrivanjem i praćenjem drona, nastaviti se elektronskim ometanjem ili pokušajem prinudnog sletanja, a fizičko uništavanje dolazi u obzir kao krajnje sredstvo kada blaže mere nisu dovoljne.
Nemačka je takođe formirala specijalizovanu jedinicu Savezne policije za protivdronsku zaštitu, a tokom 2026. nastavila je razvoj saradnje saveznih i pokrajinskih organa.
Za pilote je važna razlika između obične povrede pravila letenja i situacije koja predstavlja ozbiljnu bezbednosnu opasnost. Sama činjenica da se dron nalazi na nepoželjnoj lokaciji ne znači automatski da su ispunjeni uslovi za primenu svakog raspoloživog protivdronskog sredstva.
Austrija: specijalizovana policijska zaštita i stroga ograničenja elektronskog ometanja
Austrijski pristup zasniva se na važnoj razlici između tehničkih mogućnosti protivdronskih sistema i prava na njihovu primenu.
Prema informacijama austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova, specijalna policijska jedinica Einsatzkommando Cobra razvija sposobnosti za otkrivanje i suzbijanje dronova još od 2015. godine.
U zvaničnom pregledu iz 2025. navodi se da je Cobra jedina jedinica unutar austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova koja raspolaže sopstvenim sistemima za detekciju i protivdronsku odbranu. Takvi sistemi koriste se u posebnim okolnostima, na primer prilikom zaštite velikih događaja ili državnih poseta. Ministarstvo je najavilo i nabavku dodatnih sistema do kraja 2026. godine.
Austrijska stručna razmatranja naglašavaju i ograničenja upotrebe elektronskog ometanja. Ovakve mere nisu obična usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja, jer mogu uticati na komunikacione i navigacione sisteme van neposredno štićenog prostora.
Posebno je važno da kompanija koja želi da zaštiti sopstveni objekat ne izjednači pravo na nadzor svoje imovine sa pravom da aktivno onesposobljava vazduhoplove iznad nje.
Postojanje komercijalno dostupnog protivdronskog uređaja samo po sebi nije dokaz da ga privatni operater sme koristiti.
Za profesionalne pilote u Austriji to znači da se aktivna protivdronska zaštita prvenstveno posmatra kroz nadležnosti odgovarajućih bezbednosnih organa, a ne kao slobodno pravo svakog vlasnika objekta.
Poljska: zakon izričito predviđa i uništavanje civilnog drona
Poljska ima jedan od jasnije formulisanih pravnih okvira među posmatranim državama.
Izmenama Zakona o vazduhoplovstvu (Prawo lotnicze), koje su stupile na snagu 27. februara 2025. godine, uveden je član 156ze. Njime je izričito predviđeno da bespilotni vazduhoplov, u zakonom određenim okolnostima, može biti uništen, onesposobljen ili stavljen pod kontrolu ovlašćenih subjekata.
Takve okolnosti uključuju ugrožavanje ili mogućnost ugrožavanja života i zdravlja, opasnost po zaštićene objekte i područja, ugrožavanje velikih javnih događaja, rizike po vazdušni saobraćaj i određene povrede zabrana letenja u zaštićenim geografskim zonama.
Zakon takođe određuje krug ovlašćenih subjekata. U zavisnosti od pravnog osnova intervencije, među njima mogu biti policija, granična služba, nadležne bezbednosne službe, službe zaštite aerodroma i određene specijalizovane službe obezbeđenja.
Ovo je naročito značajno jer potvrđuje da zakonsko ovlašćenje za neutralisanje drona ne mora u svim slučajevima biti ograničeno isključivo na policiju. Ipak, ovlašćenje određenog subjekta ne znači da svaki njegov zaposleni može po sopstvenoj proceni primeniti bilo koju protivdronsku meru.
Poljsko zakonodavstvo prepoznaje i različita tehnička sredstva, uključujući radiofrekvencijsko ometanje, mreže, presretačke dronove i druga posebno predviđena sredstva.
Praktičan primer zabeležen je u septembru 2025, kada je poljska Služba zaštite države neutralisala dron koji je leteo iznad zaštićenih državnih objekata u Varšavi. Policija je potom identifikovala i privela osobe povezane sa upravljanjem letelicom.
Važno je napomenuti i jednu pravnu pojedinost: stariji poljski član 126a, koji se i dalje može pronaći u internet pretragama, ukinut je reformom iz 2025. godine. Za analizu aktuelnog režima relevantan je novi član 156ze.
To je dobar primer koliko brzo informacije o protivdronskim ovlašćenjima mogu zastareti i zašto provera važeće verzije zakona mora imati prednost nad starijim stručnim tekstovima.
Srbija: ko ima pravo da zaustavi ili obori dron?
U Srbiji pitanje ovlašćenja za primenu protivdronskih mera nije dovoljno jasno i transparentno uređeno u javno dostupnim propisima, posebno kada je reč o ometanju, preuzimanju kontrole i fizičkom neutralisanju civilnih dronova. Zbog toga se analiza u nastavku zasniva na dostupnom zakonodavstvu i opštim pravnim principima, uz ogradu da se iz njih ne mogu sa sigurnošću utvrditi sva konkretna ovlašćenja i procedure nadležnih organa.
Za pilote u Srbiji ovo je najvažniji deo pitanja. Da li policija, vojska, privatno obezbeđenje ili vlasnik industrijskog objekta imaju pravo da onesposobe dron koji smatraju bezbednosnom pretnjom?
Odgovor zahteva razlikovanje ovlašćenja za kontrolu vazdušnog prostora, policijskih ovlašćenja i prava na neposrednu zaštitu ljudi i imovine.
Srpski propisi uređuju bezbednost operacija bespilotnih vazduhoplova, policijsko postupanje, upotrebu sredstava prinude, privatno obezbeđenje i korišćenje radiofrekvencijskog spektra.
To ne znači da nadležni državni organi nemaju mogućnost da reaguju na opasan ili nezakonit let. Znači da se njihov konkretan pravni osnov, nadležnost i dopuštena sredstva moraju razmatrati u skladu sa odgovarajućim propisima i okolnostima.
Policija i upotreba sredstava prinude
Zakon o policiji Republike Srbije predviđa različita policijska ovlašćenja, uključujući izdavanje naređenja, proveru identiteta, privremeno oduzimanje predmeta i upotrebu sredstava prinude.
Članovi 68. i 105. posebno naglašavaju srazmernost. Primena policijskog ovlašćenja ne sme da izazove veće štetne posledice od onih koje bi nastupile da ovlašćenje nije primenjeno, a policijski službenik dužan je da izabere najblaže odgovarajuće sredstvo kojim može postići zakoniti cilj.
Zakon propisuje i obavezu izveštavanja o upotrebi sredstava prinude, kao i naknadnu kontrolu opravdanosti i pravilnosti njihove primene.
Međutim, iz ovih opštih odredaba ne može se automatski izvesti zaključak da svaki policijski službenik ima posebno ovlašćenje da elektronski ometa, preuzima kontrolu ili fizički obara civilni dron.
Za takav zaključak potreban je precizno utvrđen pravni osnov koji odgovara konkretnoj meri i okolnostima.
Vojska i drugi državni organi
Pitanje postupanja Vojske Srbije i drugih državnih organa još je složenije jer se njihova ovlašćenja mogu zasnivati na posebnim propisima o odbrani, bezbednosti i zaštiti određenih objekata.
Treba razlikovati zaštitu vojnih objekata od redovnog civilnog vazdušnog saobraćaja, kao i reagovanje na neposrednu bezbednosnu pretnju od sankcionisanja uobičajenog prekršaja pilota.
Zbog toga nije opravdano izjednačavati sve vrste protivdronskih intervencija niti pretpostaviti da se pravila koja važe za jedan državni organ automatski primenjuju na drugi.
Privatno obezbeđenje i vlasnici objekata
Zakon o privatnom obezbeđenju uređuje poslove fizičke i tehničke zaštite, upotrebu sredstava prinude i pod propisanim uslovima, nošenje i korišćenje oružja.
Ipak, licenca za privatno obezbeđenje sama po sebi ne predstavlja opšte ovlašćenje za elektronsko ometanje ili uništavanje dronova iznad štićenog objekta.
Slično tome, vlasnik industrijskog postrojenja nema neograničeno pravo da interveniše protiv svakog vazduhoplova koji se pojavi iznad njegove imovine.
To što je let nezakonit ne daje automatski privatnom licu pravo da ga zaustavi bilo kojim sredstvom.
U izuzetnim okolnostima neposredne opasnosti mogu postati relevantna opšta pravila o nužnoj odbrani ili krajnjoj nuždi. Međutim, to su pravni instituti čija se primena procenjuje prema konkretnim činjenicama, a ne unapred izdato ovlašćenje za protivdronske intervencije.
Elektronsko ometanje nije obična mera obezbeđenja
Posebnu pažnju zaslužuje korišćenje uređaja koji ometaju komunikacione ili navigacione signale.
Zakon o elektronskim komunikacijama uređuje korišćenje radiofrekvencijskog spektra i zaštitu od štetnih smetnji. Za organe odbrane i bezbednosti predviđen je poseban režim korišćenja određenih frekvencija, ali se iz toga ne može zaključiti da privatni subjekti imaju slobodno pravo da koriste uređaje za ometanje dronova.
Ovo je značajno i za industriju protivdronske zaštite. Nabavka, posedovanje i zakonita operativna upotreba određenog sistema nisu isto.
Kompanija može imati opravdan interes da otkriva dronove u blizini svojih objekata, ali aktivne protivmere moraju imati odgovarajući pravni osnov.
Šta se, dakle, može pouzdano zaključiti za Srbiju?
Na osnovu pregledanih javno dostupnih propisa, ne postoji osnov za tvrdnju da vlasnik objekta, privatni čuvar ili bilo koji građanin ima opšte pravo da obori dron samo zato što smatra da se on nalazi na nedozvoljenom mestu.
Državni organi raspolažu različitim zakonskim ovlašćenjima za zaštitu bezbednosti, ali konkretna ovlašćenja za pojedine vrste protivdronskih mera zahtevaju dodatnu proveru posebnih pravnih osnova.
To je ujedno i jedno od pitanja na koje bi nadležne institucije trebalo da daju jasno tumačenje.
Ko odgovara ako prilikom neutralisanja drona nastane šteta?
Pretpostavimo da je dron onesposobljen tokom leta iznad industrijskog područja. Letelica pada na parkirano vozilo, oštećuje krov objekta ili povređuje prolaznika.
Ko snosi odgovornost?
Odgovor zavisi od više okolnosti: da li je sam let bio zakonit, da li je dron predstavljao stvarnu opasnost, ko je doneo odluku o intervenciji, da li je upotrebljena mera bila dozvoljena i da li je način njenog sprovođenja bio srazmeran pretnji.
Prema članu 5. Zakona o državnoj upravi Srbije, Republika Srbija odgovara za štetu koju organi državne uprave prouzrokuju fizičkim i pravnim licima svojim nezakonitim ili nepravilnim radom. Pored toga, Zakon o obligacionim odnosima uređuje opštu odgovornost za štetu i posebna pravila za opasne stvari i opasne delatnosti.
Ipak, činjenica da je dron uništen tokom intervencije ne znači automatski da njegov vlasnik ima pravo na naknadu štete.
Ako je letelica predstavljala neposrednu opasnost, a nadležni organ postupao zakonito i srazmerno, pravni položaj njenog vlasnika razlikovaće se od situacije u kojoj je intervencija bila neopravdana ili nezakonita.
Posebno pitanje predstavlja šteta naneta trećim licima. Ako protivdronska mera izazove pad letelice na tuđu imovinu ili dovede do povređivanja, biće potrebno utvrditi uzročnu vezu, eventualne propuste svih učesnika i odgovarajući pravni osnov odgovornosti.
Odgovornost se ne može unapred pripisati samo pilotu ili samo subjektu koji je sproveo intervenciju.
U profesionalnim operacijama dodatno se otvaraju pitanja osiguranja drona, pokrića odgovornosti prema trećim licima i eventualnih isključenja iz polise.
Zato bi operateri koji obavljaju poslove u blizini osetljivih objekata trebalo da provere da li njihovo osiguranje obuhvata posledice gubitka kontrole, spoljnog ometanja ili intervencije nadležnih organa.
Hrvatska: protivdronska zaštita u nadležnosti bezbednosnih službi
Hrvatska razvija protivdronske kapacitete, ali je važno razlikovati tehničku sposobnost neutralisanja drona od zakonskog ovlašćenja za takvu intervenciju. Ministarstvo unutrašnjih poslova već godinama razmatra i primenjuje specijalizovane protivdronske tehnologije. U stručnom radu Pravna regulacija bespilotnih letelica i mere sprečavanja zloupotrebe u Republici Hrvatskoj iz policijskog aspekta, objavljenom 2018. godine u časopisu „Policija i sigurnost“, dokumentovan je i postupak opremanja hrvatske policije uređajem za onesposobljavanje dronova, poznatim kao protivdronska puška. Međutim, javno dostupni propisi ne daju dovoljno osnova za zaključak da policija ili privatno obezbeđenje imaju opšte pravo da fizički unište svaki dron koji leti bez odobrenja. Konkretne intervencije moraju se posmatrati kroz zakonska ovlašćenja nadležnih organa, zaštitu bezbednosti i princip proporcionalnosti.
Koliko ozbiljne posledice može izazvati neovlašćen let pokazali su incidenti na hrvatskim aerodromima. U aprilu 2025. dron se opasno približio putničkom avionu tokom prilaza aerodromu u Dubrovniku, zbog čega je aerodrom privremeno zatvoren, a dva aviona preusmerena u Split. Slične situacije zabeležene su i kod splitskog aerodroma tokom avgusta 2026. godine. Hrvatska policija identifikovala je strane državljane osumnjičene za neovlašćeno upravljanje dronovima, a protiv jednog nemačkog državljanina podneta je krivična prijava zbog sumnje na ugrožavanje života i imovine. Ovi slučajevi pokazuju da nadležni organi u praksi koriste identifikaciju pilota i krivičnopravne mere, ali ne predstavljaju dokaz da je u tim incidentima primenjeno elektronsko ometanje ili fizičko neutralisanje dronova.
Za profesionalne pilote posebno je značajno da Hrvatska, pored zajedničkih evropskih pravila za bespilotne vazduhoplove, primenjuje i nacionalni sistem upravljanja geografskim zonama. Prema informacijama Hrvatske agencije za civilno vazduhoplovstvo, piloti su dužni da za planirane operacije pribave odgovarajuće odobrenje Hrvatske kontrole vazdušne plovidbe putem sistema AMC Portal, uključujući i operacije dronovima lakšim od 250 grama. Ipak, odobrenje za korišćenje vazdušnog prostora ne treba automatski poistovećivati sa svim eventualno potrebnim saglasnostima za snimanje ili rad u blizini posebno zaštićenih objekata.
Šta profesionalni pilot treba da zna pre poletanja?
Za pilote koji se bave fotogrametrijom, industrijskim inspekcijama, geodetskim snimanjima i drugim profesionalnim poslovima, razvoj protivdronske zaštite ima konkretne operativne posledice.
Zamislimo snimanje dalekovoda ili industrijskog kompleksa. Čak i ako pilot raspolaže potrebnim odobrenjima za let, to ne mora značiti da su svi subjekti koji upravljaju obližnjim sistemima bezbednosti upoznati sa planiranom operacijom.
Ukoliko štićeni objekat raspolaže sistemom za otkrivanje dronova, letelica može biti registrovana kao nepoznat vazdušni objekat.
Zato je kod složenijih poslova korisno da se, pored formalnih vazduhoplovnih odobrenja, unapred razmotre i operativna komunikacija sa naručiocem, upravljačem objekta i drugim relevantnim subjektima.
Posebno treba obratiti pažnju na granice područja snimanja, eventualne promene geografskih zona, planirane rezervne procedure i ponašanje drona pri gubitku veze ili GNSS signala.
Pilot mora unapred da zna kako njegov konkretan model reaguje kada izgubi komunikaciju, a kako kada izgubi pouzdane podatke o poziciji. To su različite situacije, pa funkcija automatskog povratka ne predstavlja univerzalno rešenje.
Kod manuelnog leta, jednako kao i kod automatizovanih misija, odgovornost za prethodnu procenu rizika ostaje važan deo profesionalnog planiranja.
Ako se tokom operacije pojave neuobičajene smetnje ili nepredviđeno ponašanje drona, pilot treba da postupa u skladu sa bezbednosnim procedurama i da izbegava radnje koje mogu dodatno ugroziti ljude ili imovinu.
U slučaju ozbiljnog incidenta posebno su važni telemetrijski podaci, zapisi leta, dokumentacija o odobrenjima, komunikacija sa nadležnim subjektima i drugi raspoloživi dokazi.
Oni kasnije mogu pomoći da se razlikuje tehnički kvar od spoljnog ometanja i da se utvrde okolnosti događaja.
Zaštita infrastrukture ne sme postati nekontrolisana opasnost
Razvoj protivdronskih sistema predstavlja razumljiv odgovor na nove bezbednosne izazove, ali istovremeno otvara pitanje bezbednosti samih intervencija.
Dron koji mirno leti na određenoj visini može predstavljati manji neposredni rizik od iste letelice koja je, nakon ometanja ili fizičkog oštećenja, izgubila stabilnost i počela nekontrolisano da pada.
Elektronske mere takođe mogu imati neželjene posledice ukoliko utiču na opremu koja nije bila cilj intervencije.
Upravo zbog toga zakonodavstva poput francuskog, nemačkog i poljskog pokušavaju da definišu ko sme da upotrebi protivdronske sisteme, pod kojim okolnostima i uz kakve bezbednosne uslove.
Za kompanije koje upravljaju kritičnom infrastrukturom to znači da protivdronska zaštita nije samo pitanje izbora odgovarajuće tehnologije. Ona zahteva i pravnu procenu, organizaciju odgovornosti, saradnju sa državnim organima i procedure koje smanjuju rizik za okolinu.
Za civilnu industriju dronova, sa druge strane, presudno je da ovlašćenja za intervenciju budu dovoljno jasna i predvidiva.
Pravo na letenje i pravo na zaštitu moraju biti usklađeni
Evropa postepeno razvija pravila koja omogućavaju efikasniju zaštitu aerodroma, energetskih objekata, industrijskih postrojenja i drugih osetljivih lokacija od neovlašćenih ili opasnih dronova.
Francuska je pod određenim uslovima otvorila mogućnost da i operateri vitalne infrastrukture dobiju ovlašćenje za aktivnu zaštitu. Nemačka je preciznije uredila saradnju policijskih i drugih nadležnih državnih struktura, dok je Poljska zakonom jasno predvidela i mogućnost fizičkog uništavanja bespilotnog vazduhoplova.
Austrija se oslanja na specijalizovane policijske kapacitete i restriktivan pristup elektronskim protivmerama.
Srbija ima propise koji uređuju bezbednost vazdušnog saobraćaja, policijska ovlašćenja i zaštitu ljudi i imovine, ali bi za pravnu sigurnost civilnih pilota bilo korisno jasnije javno objašnjenje konkretnih ovlašćenja za protivdronske intervencije.
Najvažnija poruka profesionalnim pilotima jeste da dozvoljen let ne mora automatski isključiti svaku mogućnost bezbednosne intervencije, ali ni prisustvo drona u zabranjenoj zoni ne daje bilo kome pravo da ga uništi.
Kako broj profesionalnih civilnih operacija raste, granica između prava na korišćenje vazdušnog prostora i prava na zaštitu kritične infrastrukture postajaće sve važnija.
A pitanje ko sme da obori dron neće biti samo pitanje bezbednosti objekata, već i pravne sigurnosti svih koji bespilotne vazduhoplove koriste u zakonite svrhe.
