Dronovi i ptice: kako sprečiti napade ptica na dron tokom leta

Prvi susret drona i ptice najčešće ne izgleda dramatično u prvih nekoliko sekundi. Pilot podigne letelicu, kamera je usmerena ka kadru, sve deluje stabilno, a zatim se na ekranu pojavi senka koja brzo preleti preko slike. Nekada je to samo radoznala ptica koja je došla da proveri šta se nalazi u njenom prostoru. Nekada je to galeb koji počinje da kruži. Nekada vrana koja sve upornije prati dron. A nekada grabljivica koja se pojavi iznad letelice i pilot vrlo brzo shvati da više ne kontroliše samo kadar, već i jednu potencijalno opasnu situaciju.

Za početnike je to trenutak panike. Za profesionalce je to trenutak u kojem se posao prekida, a iskustvo pilota postaje važnije od same opreme. Napad ptice na dron nije svakodnevna pojava, ali nije ni nešto što treba posmatrati kao internet anegdotu. Dovoljno je da se dogodi jednom da posledice budu ozbiljne: oštećeni propeleri, pad drona, izgubljena letelica, povređena ptica, neizvršen posao i u najgorem slučaju, nekontrolisan pad u prostoru u kojem se nalaze ljudi, vozila ili objekti.

O ovoj temi se često govori iz ugla zaštite drona, ali je jednako važno govoriti i iz ugla zaštite ptica. Dron ulazi u vazdušni prostor koji ptice koriste za kretanje, hranjenje, odmor, gnežđenje i zaštitu mladih. Kada ptica krene ka dronu, ona najčešće ne „napada tehnologiju”, već reaguje na objekat koji doživljava kao uljeza, opasnost ili konkurenciju. Upravo zato prvi zadatak pilota nije da „pobedi” pticu, već da bezbedno izađe iz situacije.

Preporuke za pristup pticama pomoću dronova. Navedene udaljenosti procenjene su tako da u 95% slučajeva ne izazovu reakciju uznemiravanja ili poletanja ptica, prema meta-analizi 149 studija o monitoringu ptica u kojima su korišćeni dronovi. Ilustracija: Lauren Jackson.Izvor: A meta-analysis of the impact of drones on birds

Zašto ptice reaguju na dronove

Ptice ne reaguju jednako na sve dronove, sve lokacije i sve načine letenja. Reakcija zavisi od vrste ptice, doba godine, blizine gnezda, visine leta, buke, siluete drona, načina prilaska i toga da li se dron kreće direktno prema ptici ili prolazi na većoj udaljenosti. Preporuke koje se oslanjaju na ornitološka posmatranja ukazuju da ptice posebno burno mogu reagovati kada im se dron direktno približava, kada je letelica veća i bučnija, kao i kada se leti u blizini osetljivih zona poput litica, obala, rezervata i mesta gnežđenja.

Za pilota je važno da razume jednu stvar: odsustvo vidljive reakcije ne znači uvek da uznemiravanja nema. Neke ptice neće odmah poleteti, neće krenuti ka dronu i neće praviti dramatične pokrete, ali to ne znači da im letelica ne predstavlja stres. Kod ptica koje sede na jajima ili čuvaju mladunce, reakcija može biti suzdržana upravo zato što ne žele da napuste gnezdo. Kod drugih vrsta, posebno kolonijalnih ptica, reakcija može biti masovna: više ptica istovremeno poleće, kruži oko drona i pokušava da ga otera iz zone koju doživljavaju kao svoju. U smernicama o uznemiravanju divljih životinja dronovima posebno se navodi da ptice u proleće i leto mogu napustiti gnezda, izložiti jaja i mladunce vremenskim uslovima ili predatorima, a u panici se mogu sudarati i međusobno povređivati.

Zato je najvažnija prevencija. Ako pilot na vreme prepozna rizičnu lokaciju, često neće ni doći u situaciju da mora da spašava dron od ptice.

Najrizičnija mesta za susret ptica i drona

Postoje lokacije na kojima pilot mora biti posebno oprezan. Obale reka, jezera i mora često privlače galebove, čaplje, kormorane i druge ptice koje se hrane ili odmaraju u blizini vode. Visoko drveće, parkovi, krovovi zgrada, napušteni objekti, dimnjaci i industrijske konstrukcije mogu biti mesta na kojima ptice gnezde ili se zadržavaju. Litice, kamenolomi i planinski predeli mogu biti posebno osetljivi zbog grabljivica. Poljoprivredne površine, deponije, naselja i gradski krovovi takođe mogu biti mesta gde se javljaju vrane, svrake, galebovi ili druge teritorijalne ptice.

Najopasniji period je sezona gnežđenja i podizanja mladih. Kod nas se to najčešće vezuje za proleće i početak leta, ali ne treba se slepo oslanjati na kalendar. Neke vrste gnezde ranije, neke kasnije, a u urbanim sredinama ptice mogu menjati ponašanje u zavisnosti od dostupne hrane i mikroklime. Pilot koji snima nekretninu, krov, hotel, gradilište ili sportski objekat ne može uvek da bira idealnu sezonu, ali može da uradi ono što se od ozbiljnog pilota očekuje: da pregleda teren pre poletanja, osmotri krovove i drveće, obrati pažnju na intenzivno oglašavanje ptica i ne poleće ako je jasno da se nalazi neposredno uz aktivno gnezdo.

Ako je cilj leta samo rekreativno snimanje, odluka je jednostavna: pomeriti se. Ako je cilj komercijalni posao, odluka može biti neprijatnija, ali je i dalje jasna: bezbednost i zaštita prirode imaju prednost nad kadrom. Dron se može ponovo podići kasnije, iz druge pozicije ili drugog dana. Povređena ptica, oborena letelica i incident u vazduhu ne mogu se tako lako popraviti.

Prvi znaci da se situacija komplikuje

Ptice retko odmah udare dron. Pre toga obično postoje upozorenja. Jedna ptica počinje da kruži oko letelice. Zatim se pojavljuje druga. Na ekranu se vidi brz prolazak kroz kadar. Pilot čuje promenu zvuka u okolini, naročito kod galebova i vrana. Kontroler može pokazati kratko ljuljanje slike ako je ptica prošla veoma blizu. Dron, naročito manji modeli, može blago promeniti položaj ako ga je ptica dodirnula ili ako je prošla kroz turbulenciju neposredno pored njega.

U priloženim praktičnim primerima iz relanog iskustva navodi se da se problem često javlja kod poslova gde dron mora da stoji ili se sporo kreće oko objekta, recimo kod fotografisanja nekretnina. Ptice tada imaju vremena da ga prate, ispituju i sve hrabrije prilaze. To je važna lekcija za pilote: dron koji lebdi u mestu iznad krova, dvorišta, obale ili šumarka pticama može delovati kao uporan uljez.

Greška koju pilot tada ne sme da napravi jeste naglo panično spuštanje bez procene prostora. Instinkt kaže da dron treba što pre vratiti na zemlju. To jeste krajnji cilj, ali način na koji se to radi mora biti kontrolisan. Ako se ptice nalaze iznad, sa strane ili neposredno oko drona, direktno spuštanje može ih dovesti u još agresivniji položaj. Još veći problem nastaje ako pilot u panici izgubi orijentaciju, uključi pogrešan režim leta ili prebrzo krene ka sebi, ljudima ili prepreci.

Prva reakcija: mirno, kratko i odlučno

Kada ptica počne da pokazuje agresivno interesovanje za dron, prvi cilj je da se prekine konflikt. U praksi se često preporučuje kratko vertikalno penjanje, jer ptice najčešće ne napadaju kao dronovi - one moraju da naprave krug, zauzmu položaj i tek onda ponovo krenu ka meti. U jednom od analiziranih primera pilot navodi da podizanje drona za tri do četiri metra može biti dovoljno da ptica mora da promeni putanju, a pilot dobija nekoliko sekundi da se pomeri ili završi najnužniji manevar.

To ne znači da treba bežati u visinu bez razmišljanja. Pilot mora poštovati ograničenje visine, vazdušni prostor, prepreke, udaljenost od ljudi i tehničke mogućnosti drona. Vertikalno penjanje je kratka taktička reakcija, ne trajno rešenje. Ako ptice nastave da prate letelicu, let treba prekinuti.

Ako je dron već dovoljno udaljen od mesta poletanja, bezbednije je prvo se pomeriti horizontalno ka čistijoj zoni, dalje od drveća, krova, obale ili mesta gde se ptice okupljaju. Ako je vetar prisutan, ponekad može pomoći kretanje uz vetar, jer dron lakše održava stabilan pravac nego ptica koja mora da troši mnogo više energije da bi ga pratila. Ipak, ovo treba raditi samo ako pilot ima dovoljno baterije, dobar signal, jasan vizuelni kontakt i prostor bez prepreka.

Kod snimanja najmudrija odluka je često najjednostavnija: prekinuti kadar. Ako ptica napada dron, posao je već kompromitovan. Fotografija može da se ponovi. Snimak može da se planira ponovo. Ali letelica ne sme ostati u vazduhu samo zato što pilot želi da završi još „samo jedan kadar”.

Kako bezbedno sleteti ako ptice prate dron

Sletanje je jedan od najosetljivijih trenutaka. Ako ptice prate dron, pilot treba da izbegne naglo spuštanje kroz grupu ptica. Bolje je prvo dovesti dron iznad približne zone za sletanje, na bezbednu visinu, pa zatim spuštati letelicu u kratkim kontrolisanim segmentima. Kada ptice krenu ka dronu, pilot može kratko podići dron za nekoliko metara, čime ih primorava da naprave novi krug, a zatim nastaviti spuštanje dok one menjaju položaj. Ovakav postupak se u praksi može ponoviti nekoliko puta dok dron ne dođe dovoljno nisko za sigurno sletanje.

Ova tehnika traži smirenost.

Početnik bi trebalo da je razume pre nego što mu zatreba, jer je u stvarnoj situaciji malo vremena za razmišljanje.

Sport mode može pomoći da se dron udalji od ptica, ali samo ako pilot zna šta radi. U sport režimu dron brže reaguje, ali se povećava i rizik od greške. Sistemi za izbegavanje prepreka na mnogim modelima tada rade ograničeno ili se ponašaju drugačije. Zato sport mode ne treba koristiti instinktivno, već kao svesnu odluku: kada je prostor čist, kada je orijentacija jasna, kada je baterija dovoljna i kada je cilj da se brzo napravi distanca, a ne da se panično pobegne.

Reflektujuća traka: korisna pomoć, ali ne garancija

Jedno od najčešće pominjanih praktičnih rešenja je reflektujuća traka, posebno crvena. Ideja je jednostavna: dron postaje vizuelno uočljiviji, reflektuje sunčevu svetlost i pticama šalje signal da se ne radi o uobičajenom objektu u vazduhu. U priloženim primerima autor navodi da je reflektujuća traka pomogla kod vrana, galebova i drugih ptica, ali i jasno kaže da nije rešenje za sve vrste i sve situacije.

To je razuman način da se ova preporuka predstavi: reflektujuća traka može pomoći, ali nije zaštitni štit. Ona ne daje pilotu pravo da leti bliže gnezdima, kolonijama ptica ili grabljivicama. Takođe ne sme biti postavljena bilo gde. Kod modernih dronova postoje senzori napred, nazad, sa strane, ispod letelice, kao i ventilacioni otvori, GPS zona, LED indikatori i delovi konstrukcije koji ne smeju biti prekriveni. U jednom od primera posebno se naglašava da traku ne treba stavljati preko senzora, LiDAR modula, donjih senzora i kamera, kao i da je dovoljno staviti male komade na gornji deo tela i krakove drona.

Kod dronova koji su blizu težinske granice, naročito kod modela oko 250 grama, treba izmeriti letelicu nakon dodavanja bilo kakvih nalepnica, stroboskopa ili drugih dodataka. Par grama deluje nebitno, ali kod klasifikacije drona i regulatornih obaveza težina nije estetsko, već pravno i tehničko pitanje. Takođe, svaka modifikacija treba da se testira na kratkom, bezbednom letu, daleko od ljudi, prepreka i ptica. Ako dron pokazuje bilo kakvo čudno ponašanje, traku treba ukloniti.

Propeleri u boji i drugačiji zvuk

Drugo često pominjano rešenje su upadljiviji propeleri, najčešće crveni. Njihova prednost nije samo u boji. Kada se propeleri okreću, oni mogu stvoriti drugačiji vizuelni efekat u vazduhu, a neki modeli aftermarket propelera imaju i drugačiji zvučni profil. U priloženim testovima navodi se da su crveni propeleri, u kombinaciji sa reflektujućom trakom, dali bolje rezultate nego sama traka, naročito kada je dan oblačan i refleksija slabija.

I ovde je potreban oprez. Propeleri nisu ukras. Oni su jedan od najvažnijih delova letelice. Loš propeler, pogrešno postavljen propeler ili neproveren aftermarket propeler može izazvati vibracije, nestabilnost, veću potrošnju baterije ili oštećenje motora. Ako se koriste propeleri koji nisu originalni, treba birati proverene proizvođače, odgovarajući model za tačan tip drona i obavezno proveriti da li su pravilno postavljeni. Posle zamene propelera treba uraditi kratak probni let, oslušnuti zvuk, proveriti vibracije i ponašanje drona pri lebdenju.

Stroboskop kao dodatna vidljivost

Treće rešenje koje se često pominje jeste stroboskopsko svetlo. Ono se inače koristi za bolju vidljivost drona, posebno u uslovima slabijeg svetla, ali može pomoći i da ptice ranije uoče letelicu. U priloženim iskustvima stroboskop se pokazao korisnim naročito po oblačnom vremenu, kada reflektujuća traka nema dovoljno sunčeve svetlosti da bi bila izrazito vidljiva.

Ipak, ni stroboskop nije univerzalno rešenje. Treba voditi računa o pravilnom pričvršćivanju, težini, mestu postavljanja i uticaju na senzore ili GPS. Svetlo ne sme smetati kameri, ne sme otpasti tokom leta i ne sme se koristiti na način koji ugrožava druge učesnike u prostoru. Kod profesionalnih operacija može biti koristan deo opreme, ali samo ako je prethodno testiran i ako pilot razume njegovu svrhu: povećanje vidljivosti, ne izazivanje ptica.

Najbolji efekat, prema praktičnim iskustvima, ne dolazi od jednog dodatka, već od kombinacije: uočljiviji dron, pravilna reakcija pilota, izbegavanje rizičnih zona i spremnost da se let prekine. Kada se sve to spoji, rizik se smanjuje.

Kada nijedno rešenje ne pomaže

Postoje situacije u kojima ne treba testirati opremu, hrabrost ni veštinu. Ako pilot vidi aktivno gnezdo grabljivice, koloniju ptica, jato koje se uznemirilo, ptice koje masovno poleću ili jednu pticu koja uporno i agresivno ponavlja napade, let treba prekinuti. U stručnim smernicama za ekološku upotrebu dronova izričito se preporučuje da se let obustavi ako se pojavi neprihvatljiv nivo uznemiravanja, kao i da se dron ne koristi za nadgledanje ptičjih gnezda bez jasne stručne osnove.

Kod grabljivica oprez mora biti još veći. Orao, soko, jastreb ili mišar ne predstavljaju samo opasnost za dron. Dron može predstavljati opasnost za njih. Sudar sa propelerima može povrediti pticu, a agresivna odbrana teritorije troši energiju i može ugroziti gnezdo.

To je dobra lekcija i za naše uslove, bez obzira na razlike u zakonima i vrstama. Ako ptica brani gnezdo, pilot nije u „fer borbi”. On je uneo tehnologiju u osetljiv prirodni proces. Najodgovorniji potez je povlačenje.

Profesionalni piloti: procedura pre improvizacije

Profesionalni pilot ne sme se oslanjati na sreću. Ako se snima objekat pored reke, hotel uz obalu, krov zgrade, industrijski kompleks, salaš, sportski teren ili turistička lokacija u prirodi, procena rizika od ptica treba da bude deo pripreme. To ne mora biti komplikovan dokument, ali mora postojati jasna mentalna procedura.

Pre poletanja treba osmotriti teren. Ako se čuje intenzivno oglašavanje ptica, ako se vide ptice koje stalno uleću u isti deo krova ili drveta, ako se primeti jato koje se zadržava u zoni leta, pilot treba da promeni poziciju, visinu, vreme leta ili plan snimanja. Kod zahtevnijih poslova korisno je imati drugu osobu kao posmatrača. Pilot gleda ekran i instrumente, ali posmatrač može pratiti nebo oko drona i ranije uočiti ptice koje prilaze sa strane ili odozgo.

Klijentu treba unapred objasniti da snimanje dronom zavisi od bezbednosnih uslova. Kao što se let prekida zbog jakog vetra, kiše, zabrane leta ili tehničkog problema, tako se može prekinuti i zbog ptica. To nije izgovor, već profesionalna odluka. Klijent koji angažuje ozbiljnog pilota mora znati da dobar pilot ne rizikuje letelicu, ljude i prirodu zbog jednog kadra.

Šta nikako ne treba raditi

Najveća greška je namerno približavanje pticama radi boljeg kadra.

Druga velika greška je pokušaj da se ptica „otera” dronom. Dron nije sredstvo za rasterivanje divljih životinja, osim u vrlo specifičnim, dozvoljenim i stručno kontrolisanim slučajevima. Treća greška je ostajanje u vazduhu nakon jasnog znaka uznemirenosti. Ako ptica uporno kruži, zaleće se ili poziva druge ptice, poruka je jasna: dron nije dobrodošao.

Najbolja odbrana je dobra odluka

Dronovi i ptice će se sve češće susretati. Dronova je sve više, a prostori u kojima letimo često su isti oni prostori u kojima ptice žive, hrane se i razmnožavaju. Zato se ova tema ne može svesti na pitanje „kako da zaštitim dron od ptice”. Pravo pitanje je šire: kako da letimo tako da smanjimo mogućnost konflikta, zaštitimo opremu, poštujemo prirodu i zadržimo profesionalnu kontrolu nad situacijom?

Reflektujuća traka, upadljivi propeleri i stroboskop mogu biti korisni dodaci. Kratko penjanje, kontrolisano udaljavanje i pažljivo sletanje mogu pomoći kada se problem već pojavi. Ali nijedna od tih mera ne menja osnovno pravilo: ako ptice pokazuju da je dron uljez, pilot treba da se povuče.

Najbolji piloti nisu oni koji po svaku cenu završe kadar. Najbolji piloti su oni koji znaju kada treba odustati. U svetu dronova, to je često razlika između lepog snimka i ozbiljnog incidenta.

Pratite Dronografiju na Facebooku