Antigravity A1: 8K 360° dron – revolucija ili prolazni trend?
- Dejan Stefani
- 59 minutes ago
- 13 min read
Antigravity A1 je prvi dron na svetu sa ugrađenom 360° kamerom od 8K i predstavlja potpuno novi koncept u svetu dronova. Razvijen je u saradnji sa kompanijom Insta360 (poznatom po 360 akcionim kamerama) pa se često opisuje kao "Insta360 X5 kamera pričvršćena za dron". Ovaj uređaj je premijerno predstavljen je u avgustu 2025. a postao je dostupan u decembru 2025. godine i odmah je privukao pažnju jedinstvenim pristupom snimanju iz vazduha.
Specifikacije i ključne karakteristike
U srcu A1 drona su dve fisheye kamere (gore i dole) koje zajedno snimaju kompletnu sferu od 360° u 8K rezoluciji (do 30 fps). Zahvaljujući ovoj dualnoj postavci i naprednim algoritmima spajanja, sam dron i propelere nikada ne vidite u kadru – uređaj se automatski "briše" iz snimka radi potpuno neometanog pogleda. Osim video zapisa, podržano je i fotografisanje od 55 megapiksela za 360° panoramske fotografije. Treba imati na umu da 8K ovde predstavlja ukupan sferni video – kada izaberete određeni ugao za klasičan pravougaoni video, efektivna rezolucija tog kadra biće oko 4K. Kamera nema mehanički gimbal. Stabilizacija je ostvarena digitalno - slično akcionim kamerama. Za usporene snimke, A1 nudi i režim od 4K pri 100 fps, što je impresivno za 360 kameru.
Antigravity A1 je vrlo kompaktnog dizajna. Sa sklopljenim kracima lako staje u dlan a težina mu je samo 249 g (sa standardnom baterijom). To znači da potpada u najmanju kategoriju dronova. Činjenica da su uspeli da u uređaj ispod 250 g ugrade dve 8K kamere i potreban hardver sama po sebi impresionira. S druge strane, i pored malih dimenzija A1 ima deklarisanu otpornost na vetar do nivoa 5 (oko 10,7 m/s), što znači da se može nositi sa umerenim vetrovima slično kao DJI Mini serija.
Standardna baterija pruža oko 20–22 minuta leta, što potvrđuju i testovi (oko 20 minuta u realnim uslovima). Proizvođač navodi maksimalno 24 minuta što je blizu onome što korisnici dobijaju u praksi. Dostupna je i tzv. High Capacity baterija koja produžava let na do 35–39 minuta, ali ona dron čini težim od 250 g. Dakle, korisnik bira: standardna baterija za letenje u okviru lakše kategorije ili veća baterija za duži let uz potencijalno strožija pravila (registracija, dozvole) u nekim državama. Baterije su pametne – imaju indikatore napunjenosti (dodirom se očita procenat) i mogu se puniti u praktičnoj hub stanici za tri baterije odjednom (Infinity paket uključuje multi-punjač). Testeri hvale pouzdanost indikatora baterije – jedna opaska je da je prikaz preostalog vremena vrlo tačan i uliva poverenje pilotu da zna koliko zaista može ostati u vazduhu.
A1 ima senzore prepreka napred i dole. Dron će automatski zakočiti (ali ne i zaobići) prepreku ispred ili ispod sebe. Nema senzore u svim pravcima, ali zbog koncepta letenja to funkcioniše: dron uvek leti "napred" u odnosu na svoj trup čak i kada vi u 360 videu ne posmatrate prostor ispred sebe ili nazad. Ako, recimo, pratite objekat sa strane, dron će se okrenuti telom ka smeru kretanja (napred) i tako njegova prednja kamera i senzori gledaju u smeru leta. Ovaj trik omogućava da sa samo dva senzora A1 pokriva 360° zaštitu. Ukoliko detektuje objekat, dron će se zaustaviti pre udara. Testeri kažu da senzori dobro rade, ali da mogu biti konzervativni – ponekad dron odbija da prođe kroz otvor koji pilot proceni prohodnim zbog "širokog radijusa" detekcije prepreka. U slučaju potrebe senzori se mogu i isključiti u potpunosti (za iskusne pilote u zahtevnim manevrima).
Snimljeni materijal se čuva na micro SD kartici a dron ima i 20 GB interne memorije kao rezerva. Prenos fajlova moguć je preko USB-C porta na samom dronu.
FPV oprema: naočare i kontroler za 360° doživljaj
Jedan od najzanimljivijih delova Antigravity A1 sistema su specijalne FPV naočare (Vision Goggles) i "motion" kontroler koji se isporučuju uz dron. Za razliku od klasičnih dronova gde obično gledate u telefon/kontroler ili kroz standardne FPV naočare sa fiksnim kadrom, ovde su naočare puni 360° prozor u svet. Kada stavite Vision Goggles, imate osećaj da lebdite unutar sfere: možete okretati glavu u bilo kom pravcu – pogled gore, dole, iza – slika se pomera sa vama i prikazuje baš ono što se nalazi u tom smeru oko drona. U testovima ovo iskustvo su uporedili sa osećajem ptice u letu – jednostavno se možete osvrtati u letu i posmatrati pejzaž svuda oko sebe, što kod običnih dronova nije moguće.
Naočare su tehnički impresivne - dva mikro OLED display-e visoke rezolucije (2560×2560 po oku) pružaju oko 90° vidnog polja. Uređaj ima podešavanje dioptrije (+2D do -5D) pa čak i defog sistem protiv zamagljivanja stakala. Težina od ~340 g čini ih relativno udobnim za duže nošenje. Baterija za napajanje naočara nosi se oko vrata (2,5 h autonomije). Zanimljiv dodatak je prednji spoljašnji ekran na naočarima koji prikazuje sliku ili informacije za posmatrače. Na primer, prijatelj pored vas može gledati u taj ekran i videti šta vi vidite u naočarima – zgodno da i drugi dožive let. Taj ekran takođe prikazuje statuse (npr. tok update-a firmvera, nivo signala itd.). Ipak, ovaj "gadget" utiče na cenu – neki recenzenti kažu da bi rado videli jeftiniju verziju naočara bez eksternog ekrana i svetlećih detalja, kako bi ceo sistem bio još pristupačniji.
Kontroler (Grip Motion Controller) ima oblik ručke koja se drži jednom rukom, sa okidačem za gas i nekoliko tastera. Koncept podseća na DJI Motion Controller (kao za DJI Avata) ali A1 nudi dva moda upravljanja: FreeMotion i FPV mod. U FreeMotion modu, dron se kreće u smeru u koji okrenete kontroler – na ekranu naočara vidite kružić i jednostavno "uperite" ruku tamo gde želite da dron ide, pa povučete obarač da krene. U ovom modu, za okretanje drona oko vertikalne ose koristi se kružni točkić na kontroleru (palcem). FreeMotion je dizajniran za početnike – nema klasičnih palica ni velike krive učenja. FPV mod je naprednija opcija: kada se uključi, kontroler reaguje na rotaciju zgloba – blago zavrtite ručku levo/desno i dron skreće u tom pravcu (uvodi yaw kontrolu pokretom ruke). Mnogi iskusniji piloti preferiraju FPV mod jer omogućava finije i preciznije okrete bez korišćenja točkića. Važno je napomenuti da trenutno ne postoji standardni RC sa palicama za A1 – jedini način upravljanja je preko motion kontrolera i naočara. Ovo je za neke korisnike ograničenje. Neki piloti koji su naviknuti isključivo na džojstike možda će se sporije navići na pokrete rukom. Developeri su nagovestili da bi klasični kontroler mogao stići u budućnosti.
Treba spomenuti i da kontroler ima tastere za poletanje/sletanje, dugme za hitno kočenje u mestu, prebacivanje moda leta, kao i C1 funkcijski taster koji se koristi za odabir objekata za praćenje i sl.. Postoje tri moda leta: cine, normal i sport – u sport modu A1 ide do oko 16 m/s (oko 57 km/h), što je prilično brzo s obzirom na malenu masu.
Prednosti 360° snimanja - šta donosi nova perspektiva?
Glavna inovacija koju Antigravity A1 donosi jeste koncept "snimi prvo, kadriraj kasnije" (Fly First, Frame Later). To znači da tokom leta ne morate razmišljati o kadru kao kod običnih dronova – 360 kamera hvata sve oko sebe, pa se pravi kadar bira naknadno u montaži. Evo konkretnih prednosti takvog pristupa:
Nikad ne propuštate kadar: Sa običnim dronom, ako kamera nije bila okrenuta u pravom smeru u ključnom trenutku, taj kadar je nepovratno izgubljen i morate ponovo leteti/snimati. Kod 360 drona toga nema – svaka scena je zabeležena iz svih uglova odjednom, pa je nemoguće "omanuti" u kadriranju. Recenzenti ističu da sa A1 ne morate ponavljati let zbog promašenog ugla – jednostavno u montaži zarotirate pogled gde treba i snimak je spašen. Ovo je zlata vredno u situacijama koje se ne mogu ponoviti (akcione scene, divljina, događaji uživo).
Više različitih snimaka iz jednog leta: Iz jednog jedinog leta možete “izvući” više video klipova iz različitih perspektiva. Na primer, kasnije u editoru isti 360 snimak možete montirati jednom kao klasičan "pratite ispred drona" kadar, drugi put kao pogled unazad na pilota, treći kao top-down kadar nadole, itd. – sve iz jednog leta. Tako A1 štedi vreme i bateriju jer jedan prelet može zameniti više letova različitih ruta koje biste inače pravili za razne kadrove.
Dinamični "FPV" let bez napora: U softveru za uređivanje (Insta360 Studio ili mobilna aplikacija) možete dodavati ključne tačke (keyframes) i glatko animirati promenu ugla kamere kroz prostor. To znači da naknadno režirate kompleksne pokrete kamere koje fizički niste izveli tokom leta. Time je moguće dobiti snimke sa dramatičnim obrtima i prelazima kadra, bez potrebe da kao pilot budete vrhunski FPV akrobata – računar "odradi" okrete kamere umesto vas. Naišli smo na jedan primer gde pilot jednim letom A1 dronom može sam postići kadar koji bi inače zahtevao dva operatera – jednog da upravlja dronom (npr. Inspire 3), a drugog da upravlja gimbal kamerom. Sada pilot može jednostavno proleteti pravolinijski pored kompleksne scene, a zatim u montaži "vozi" kadar oko subjekta i simulira vrlo zahtevne pokrete kamere – sam, posle leta.
Sloboda pogleda za pilota: Dok letite, možete gledati oko sebe bez uticaja na putanju drona. Ova razdvojenost pravca leta i pogleda je neobična za one navikle na klasične dronove, ali donosi izvesnu kreativnu slobodu. Npr. možete leteti pravo napred kroz kanjon, a pogledom pratiti zanimljivu stenu sa strane – ništa ne propuštate jer se sve snima, a let je i dalje stabilan pravolinijski. Ovakav režim rada omogućava i lakše praćenje subjekta: možete držati dron relativno jednostavnom putanjom, a u post-produkciji namestiti da kadar savršeno prati npr. automobil koji se kretao ispod drona. Uz funkciju Deep Track ugrađenu u softver, dovoljno je da označite objekat (osobu, vozilo) i algoritam će automatski "vrteti" kadar za njim tokom trajanja snimka, praktično simulirajući da ga je kamera savršeno pratila u letu.
Jedan let za sve formate: Kreatori sadržaja će ceniti što iz jednog 360 snimka mogu izvesti i horizontalni video (16:9) za YouTube i vertikalni (9:16) za Instagram/TikTok, bez potrebe da posebno snimaju za svaki format. Jednostavno se u editoru odredi kadar i proporcije za svaku verziju. Ovo štedi vreme i omogućava konzistentnost – isti događaj pokrićete za više platformi istovremeno.
Virtuelne ture i pregled terena: A1 se nameće kao odlično sredstvo za virtualne ture lokacija. Recimo, agent za nekretnine ili turistički vodič može dronom snimiti rutu iznad nekog resorta ili imanja, a onda posetiocu dati naočare da proživi let i sam razgleda okolinu u 360 stepenu, kao da je tamo. Funkcija Sky Path (autonomna putanja) upravo omogućava da se programira let kroz tačke, i zatim dron samostalno proleti rutu dok vi (ili klijent) samo posmatrate kroz naočare. "Pretvaranje solo leta u zajedničku avanturu" je jedan od slogana – prijatelju možete predati naočare tokom takvog automatskog leta da on uživa u pogledu, bez bojazni da će nešto pogrešiti u upravljanju.
Naravno, sve ove prednosti dolaze uz cenu – a to je nešto složeniji workflow. Svaki 360 snimak mora proći kroz fazu reframinga i montaže. Post-produkcija je obavezna: bilo da ručno birate uglove ili da pustite automatski "Auto Edit" mod da vam izgeneriše klip, ipak ne možete odmah iz drona dobiti gotov snimak za deljenje. Za neke korisnike, posebno entuzijaste i profesionalce, ovo nije problem – Insta360 softver je prilično user-friendly i omogućava lako povlačenje pogleda i ključnih tačaka. No, za potpune početnike to znači jednu stepenicu učenja više u odnosu na klasične "snimi i objavi" dronove. Prednost je što je softver vrlo moćan – podržava čak i AI auto-editor i automatsko praćenje subjekata (Deep Track) jednim klikom. Svakako, korisnik treba da bude spreman da uloži vreme u selekciju i kadriranje posle leta, što nije svima podjednako zanimljivo.
Nedostaci i ograničenja
Iako donosi revolucionarne mogućnosti, Antigravity A1 ima i određene mane i limitacije koje treba realno sagledati:
Kvalitet slike vs. klasični dronovi: Iako 8K zvuči impresivno, ranije smo objasnili da to važi za celokupan 360 snimak. Kada izvučete konkretan kadar, dobijate oko 4K rezoluciju. Iskusni snimatelji navode da kvalitet videa nije u rangu najboljih klasičnih dronova – na primer, nije ravan snimcima Mavic 3/4 Pro u pogledu oštrine i čistoće. Takođe A1 snima video u 8-bitnoj tehnologiji i nema logaritamski (flat) kolor-profil. To znači ograničeni dinamički raspon i manje fleksibilnosti u ozbiljnom kolor gradingu, za razliku od DJI dronova koji nude 10-bit D-Log i sl. Fotografi će primetiti da 55 MP sferna fotografija sa A1 nije nužno bolja od panorame koju, recimo, DJI Mini 4 Pro automatski sklopi od više 48 MP snimaka (dobije se i do ~100 MP). Jedan nezavisni tester ističe da DJI Mini 5 Pro može napraviti 72 MP 360 panoramu koja nadmašuje rezoluciju A1, doduše iz više ekspozicija.
Gde A1 briljira jeste 360 fotografija u pokretu – ako treba uhvatiti trenutak koji nije statičan, jedino 360 kamera to može odjednom. Ali za mirne pejzažne 360 fotografije klasični dronovi (koji naprave seriju pa spoje sliku) i dalje mogu dati više detalja.
Slabije u lošem osvetljenju: Kao i druge kamere sa malim senzorom, A1 se muči pri slabom svetlu ili noću. Maksimalni ISO je 6400, a snimci noću imaju dosta šuma i imaju manje detalja. Jedan recenzent navodi da se u sumrak i noću primećuje pad kvaliteta, ali da uz malo denoise obrade i to može da se popravi. Ipak, ako vam je noćna fotografija prioritet, veći senzori na dronovima poput Air 3 ili Mavic 3 daće čistiju sliku.
Obavezne naočare i kontroler: Za sada ne postoji alternativan način upravljanja – nema kontrole preko telefona ili klasičnog kontrolera. To znači da uvek morate nositi FPV naočare kada letite A1. Takođe, neki ljudi osećaju mučninu ili nelagodu u FPV naočarima, pogotovo ako slika zapinje. A tu dolazimo do naredne stavke…
Prenos slike i latencija: Verovatno najveća zamerka prve generacije A1 jeste to što live feed u naočarima nije savršen. U idealnim uslovima, prikaz je okej, ali u malo zahtevnijim (veća udaljenost, prepreke između itd.) dešava se pad broja frejmova prikaza – neki testeri su iskusili da feed padne i na jednocifren broj frejmova kada je signal slabiji. Kažu da ponekad deluje kao da gledate slideshow od 10-15 fps, što svakako kvari doživljaj i otežava upravljanje. Kašnjenje nije dramatično loše, ali kombinacija iole većeg laga + niskog frejma može kod osetljivih ljudi izazvati vrtoglavicu. Ovo je važan minus – imerzija je divna dok sve radi glatko, ali kada slika počne da koči, osećaj može postati neprijatan. Treba reći da DJI-jev FPV prenos (Ocusync/DroneLink) i kod starijih modela pruža vrlo stabilnih 30-60 fps prikaz, dok Antigravity očigledno kao prva verzija tek treba da optimizuje ovu tehnologiju. Moguće je da će softverska ažuriranja donekle popraviti kvalitet prenosa video signala ali možda će tek druga generacija hardvera (A2) u potpunosti rešiti ovaj problem.
Nužnost obrade snimaka: Već smo spomenuli, ali vredi ponoviti – svaki snimak zahteva naknadnu obradu. Za nekoga ko voli odmah da izbaci snimak pravo iz drona, ovo će biti frustracija. Čak i uz najbrži auto-edit, morate bar eksportovati video kroz aplikaciju. Dakle, za brze objave "sa lica mesta" - nisu moguće. Ovo ograničenje dolazi ruku pod ruku sa prednostima 360 fleksibilnosti – jednostavno, tehnologija za sada zahteva taj dodatni korak.
Cena i dostupnost: Antigravity A1 je premijum uređaj – cenovno rangiran od oko 1400e (za standardni paket). To je otprilike u rangu najskupljih potrošačkih dronova odnosno dosta skuplje od npr. DJI Mini serije. Naravno, u tu cenu su uključene FPV naočare i kontroler, što kod ostalih dronova nije slučaj. Ipak, pitanje je isplativosti za prosečnog korisnika: da li će mu investicija doneti dovoljno koristi u odnosu na ono što već ima? O tome više u narednom delu. Takođe, kao novi brend, Antigravity nema još široku mrežu servisa – korisnička podrška i dostupnost rezervnih delova (osim onih planiranih kao što su zamenjiva sočiva kamere) tek treba da se dokažu na tržištu.
Da li korisnicima klasičnih dronova treba ovakav uređaj?
Ključno pitanje za mnoge entuzijaste: Da li posle svih YouTube recenzija i hajpa treba da požurim da kupim Antigravity A1? Ako već posedujete dobar "obični" dron (poput DJI Mini 4 Pro/5 Pro, Air 3/3s i sl.), treba da razmotrite koliko se vaš stil letenja i potrebe poklapaju sa onim što A1 nudi.
Ako vam je prioritet maksimalni kvalitet slike, oštrina, 10-bitna obrada boje, A1 vas u tom pogledu neće impresionirati više od recimo Mini 4 Pro ili Mini 5 Pro. Štaviše, kao što smo naveli, u nekim aspektima je ispod njih (dinamički raspon, direktan 4K output kvaliteta). Dakle, za lep kinematografski snimak pejzaža u 4K standardni dron sa većim senzorom i dalje odnosi prevagu. Recenzent Gizmodo portala uporedio je doživljaj A1 sa "lebdenjem u staklenoj orbiti 500 metara iznad Zemlje" što zvuči sjajno kao iskustvo ali je priznao da finalni snimci ipak nisu toliko bogati detaljima kao sa već spomenutih konzjumer dronova.
A1 donosi mogućnosti koje klasični dronovi nemaju – 360 VR video, interaktivne ture, fleksibilno kadriranje. Zapitajte se da li su vam one zaista potrebne? Npr: bavite se profesionalno snimanjem i često vam zatreba drugi kadar koji niste uhvatili – A1 to rešava. Ili želite da pravite VR sadržaj, 360 video za YouTube/Facebook – onda je ovo praktično jedina dron platforma koja to radi kako treba. Sa druge strane, ako snimate predele za klasičan video, i najuzbudljivije što ćete možda uraditi je panorama od 180° – te stvari već možete i sada, bez 360 kamere. Primena A1 je najviše došla do izražaja kod kreatora sadržaja koji vole da eksperimentišu sa novim uglovima i FPV stilovima, kao i kod određenih niša (npr. akcioni sportovi – snimanje snowboardera ili motokrosa gde dron može da kruži oko aktera, virtuelni obilasci nekretnina ili turističkih atrakcija, izviđanje i mapiranje terena u 360 za potrebe nekih analiza itd.). Za prosečnog rekreativnog pilota koji voli da letucka po prirodi i kači lepe video-klipove, A1 je svakako previše u smislu da će zahtevati više rada, a verovatno neće drastično unaprediti estetiku tih klipova za njegovu publiku.
Recimo da imate DJI Mini 4 Pro. Taj dron od ~249 g snima odličan 4K video, ima sve senzore, može čak i FPV-naočare DJI Gogles 2 da se povežu (za immersive doživljaj leta, doduše ne 360). DJI je nedavno uveo i opciju “Head Tracking” – pomeranjem glave pilota, kamera na dronu se okreće (ali sam dron ne, za razliku od A1). To donekle daje doživljaj razgledanja, premda ne kao kod 360 kamere. Poenta je: već danas klasični dronovi postaju sve sličniji u iskustvu – npr. DJI je izbacio i svoju 360 akcionu kameru (koja se može montirati na dron), dok Insta360 pravi dron. Tržište konvergira.
Za cenu jednog Antigravity A1, mogli biste kupiti npr. DJI Mini 5 Pro i polovan DJI Avata FPV dron zajedno. I onda biste imali i klasičan kvalitetan dron i zaseban FPV za zabavu – dva odvojena uređaja. A1 pokušava da objedini "cinematic" i FPV svet u jednom, što jeste njegova snaga, ali razmislite da li ćete često koristiti tu jedinstvenost ili će novi dron posle početnog oduševljenja češće sakupljati prašinu. Neki recenzenti otvoreno kažu da je A1 namenjen onima koji tačno znaju zašto im treba 360 dron. Na Reddit forumima ima i mišljenja da je upotrebljivost 360 videa i dalje vrlo vrlo specifična – "Cool stvarčica, ali generalno ne toliko korisna kao standardni dron sa dobrom kamerom".
Ako ste potpuni početnik u dronovima, zanimljivo je da A1 zapravo može biti i lakši za letenje (zahvaljujući FreeMotion modu) jer ne zahteva koordinaciju dve palice – samo pokazivanje pravca. Međutim, ukupno gledano za početnika je veći problem savladati i letenje i montažu 360 videa posle. Mnogi novi piloti klasičnih dronova nikad se ne upuste u uređivanje snimka, dok je kod A1 to neminovno. Dakle, ako niste spremni na vreme za obradu, propuštate polovinu poente ove tehnologije.
Za iskusne kreativce i profesionalce, A1 može biti fantastičan alat u arsenalu – zamišljamo primene u filmovima, reklamama za automobile (jedan snimak pa posle reframe za razne kadrove), ekstremnim sportovima, VR turama i sl. Za njih investicija može da se isplati kroz jedinstvene kadrove koje konkurencija možda još nema. S druge strane, prosečnom drone entuzijasti koji voli da pravi lepe snimke prirode i putovanja za sebe i prijatelje, A1 neće automatski učiniti video zanimljivijim – čak će zahtevati više truda. Mnogi se pitaju da li je pojava ove tehnologije znak da svi treba da pređemo na 360 dronove. Naš zaključak: ne nužno! Baš kao što pojavljivanje 360 kamera nije zamenilo standardne akcionе kamere, tako ni 360 dron neće zameniti klasične dronove za većinu upotreba – bar ne još uvek.
Na kraju, Antigravity A1 možemo posmatrati i kao pokaznu vežbu kud bi dronovi mogli krenuti u budućnosti. Kao što je jedan recenzent rekao: "Drago mi je da nisu napravili još jedan običan dron – ovo je nešto potpuno drugačije, osvežavajuće u svetu gde već godinama viđamo varijacije istog". Nova tehnologija uvek donosi uzbuđenje, ali svako od nas mora trezveno proceniti da li je ta novotarija odgovor na naše probleme ili samo kul gedžet za kojim će nas prvobitni entuzijazam odvesti u kupovinu. Pojava 360 dronova svakako je prekretnica, ali ostaje da se vidi da li će postati široko rasprostranjen trend ili ostati specijalizovana alatka za one sa jasno definisanim potrebama. Kao i uvek – kupujte spram sopstvenih potreba, ne spram trenda.
Comments