top of page

Kako zaustaviti dronove? Uvod u svet protivdron tehnologije








Dronovi su postali sveprisutni u modernom društvu, koriste se u različite svrhe, od fotografisanja i snimanja do isporuke paketa i poljoprivrednih operacija. Međutim, njihova popularnost donosi i potrebu za regulacijom i kontrolom, posebno u situacijama kada njihovo prisustvo može predstavljati sigurnosni rizik ili kršenje privatnosti. Upravo zato su tehnologija i uređaji za ometanje dronova prisutni u arsenalu bezbednosnih snaga i regulatornih tela.




Kako rade uređaji za ometanje dronova?



Tehnologija otkrivanja drona je integralni deo anti-dron tehnologije. Najzastupljeniji metod je je otkrivanja letelice RF radio frenkvencijama tako što se u blizini štićenog objekta otkriju signali koje odašilje dron. Druge metode su elektro-optički-laserski senzor (EO) i drugi načini uključuju radar koji detektuju dronove prema njihovim jedinstvenim "potpisima". Kada se dron detektuje, sistem za ometanje dronova preduzima mere da potvrdi njegovo prisustvo i klasifikuje vrstu drona. Nakon potvrde, sistem odmah pruža informacije o veličini, brzini i visini drona, što omogućava osoblju brzu i efikasnu reakciju.


Uređaji za ometanje dronova funkcionišu na principu slanja snažnih signala koji "zaguše" komunikacijske kanale između drona i operatera. Ovi signali mogu biti usmereni na frekvencije koje dronovi koriste za kontrolu, navigaciju i prenos podataka, uključujući GPS signale i ISM frekvencijske opsege. Ometanje može biti pasivno, gde se jednostavno blokiraju signali, ili aktivno, gde se preuzima kontrola nad dronom.



RF Jamming (Radio Frequency Jamming)




Kako funkcioniše

RF jamming funkcioniše korišćenjem specijalizovanih uređaja koji emituju radio signale na istim frekvencijama koje koriste dronovi za komunikaciju s kontrolerima. Većina dronova koristi određene opsege frekvencija (uopšteno, to bi bile 2.4 GHz i 5.8 GHz) za komunikaciju. RF jammeri preplavljuju ove frekvencije jakim signalima, što uzrokuje prekid komunikacije između drona i njegovog kontrolera. Kada se komunikacija prekine, dron može automatski sleteti, vratiti se na tačku polaska, ili jednostavno ostati u mestu, u zavisnosti od njegovog programiranja.



Prednosti:

  • Efikasnost: RF jamming je efikasan protiv većine komercijalnih dronova, koji se oslanjaju na radio komunikaciju sa svojim kontrolerima.

  • Relativno jednostavna implementacija: Uređaji za RF jamming su relativno jednostavni za korišćenje i mogu se postaviti na strateškim mestima kako bi se zaštitila određena područja.

  • Široka primena: Ova tehnika se može koristiti za zaštitu širokog spektra objekata, od vojnih baza do javnih događaja i privatnih imanja.


Mane:


  • Ometanje drugih uređaja: RF jamming može ometati ne samo dronove, već i druge komunikacione uređaje koji koriste iste frekvencije, kao što su Wi-Fi mreže, Bluetooth uređaji, i bežične kamere. Ovo može uzrokovati probleme u komunikaciji i poremećaje u radu drugih sistema.

  • Zakonska ograničenja: U mnogim zemljama, korišćenje RF jamming uređaja je strogo regulisano ili zabranjeno zbog potencijalne štete koju može naneti drugim radio komunikacijama.

  • Ograničeni domet: RF jamming uređaji imaju ograničen domet, što znači da mogu biti manje efikasni na većim udaljenostima ili u gustim urbanim područjima sa mnogo prepreka.

  • Otpornost novih dronova: Noviji dronovi mogu biti opremljeni naprednijim tehnologijama koje smanjuju efikasnost RF jamminga, kao što su višekanalna komunikacija ili autonomni režimi rada koji ne zavise od konstantne veze sa kontrolorom.


RF jamming je moćan alat za ometanje dronova, ali njegova primena mora biti pažljivo regulisana i prilagođena kako bi se izbegle neželjene posledice i pravni problemi.



GPS Jamming



Kako funkcioniše

GPS jamming funkcioniše ometanjem GPS signala koje dron koristi za navigaciju. GPS (Global Positioning System) signali su prilično slabi i dolaze sa satelita koji kruže oko Zemlje. Uređaji za GPS jamming emituju signal na istim frekvencijama koje koriste GPS sateliti, ali mnogo jači, što preplavljuje prijemnik drona i onemogućava mu primanje pravih GPS signala. Kada dron izgubi GPS signal, može se dezorijentisati i preći u bezbednosni režim kao što je sletanje, vraćanje na tačku polaska, ili jednostavno lebdenje na mestu. Treba imati u vidu da taj vid ometanja nije moguć na svim modelima dronova.




Prednosti:

  • Većina komercijalnih dronova koristi GPS za navigaciju i stabilizaciju, tako da ometanje GPS signala može biti vrlo efikasno.

  • GPS jamming uređaji su usmereni ka ometanju samo GPS signala, što znači da neće uticati na druge radio komunikacije ili uređaje.

  • Uređaji za GPS jamming su tehnički manje složeni i mogu se lako instalirati i koristiti.


Mane:

  • Napredniji dronovi mogu imati dodatne sisteme za navigaciju, kao što su inercijalni navigacioni sistemi (INS) ili vizuelna navigacija, koji nisu pogođeni GPS jammingom.

  • Kao i RF jamming, korišćenje GPS jamming uređaja je strogo regulisano ili zabranjeno u mnogim zemljama zbog potencijalnih problema koje može izazvati u širem okruženju.

  • Efikasnost GPS jamming uređaja je ograničena na relativno mali domet, što znači da može biti manje efikasan na većim udaljenostima ili u urbanim područjima sa mnogim preprekom.

  • GPS jamming može ometati i druge sisteme koji koriste GPS, kao što su navigacioni uređaji u vozilima, mobilni telefoni i drugi kritični sistemi koji zavise od preciznog pozicioniranja.


Poznati sistemi i proizvođači RF i GPS jammera su npr. Dedrone (specijalizovani za zaštitu od dronova koristeći RF ometanje i detekciju dronova. Njihovi proizvodi uključuju DroneTracker sistem). DroneShield (pruža širok spektar rešenja za ometanje dronova, uključujući DroneGun, prenosivi RF jammer). Battelle (razvija DroneDefender, ručni uređaj za RF jamming koji ometa kontrolu dronova i GPS signal)




Laserski sistemi




Kako funkcioniše

Laserski sistemi koriste usmerene snopove visokoenergetskih lasera za direktno oštećivanje ili uništavanje dronova. Kada je laser usmeren na dron, energija lasera se apsorbuje i pretvara u toplotu, što može izazvati oštećenje vitalnih komponenti drona, kao što su elektronika, motori ili struktura tela. Ovo oštećenje može uzrokovati da dron postane neoperativan, padne ili se zapali.



Prednosti:

  • Visoka preciznost: Laserski sistemi mogu precizno ciljati određene delove drona, minimizirajući rizik od kolateralne štete i omogućujući selektivno onesposobljavanje dronova.

  • Brza reakcija: Laseri mogu delovati brzinom svetlosti, omogućavajući trenutačnu reakciju na pretnje i efikasno onesposobljavanje brzih ili pokretnih dronova.

  • Neograničena municija: Dokle god laserski sistem ima napajanje, on može kontinuirano koristiti svoje snopove bez potrebe za fizičkom municijom ili projektilima.



Mane:

  • Razvoj, instalacija i održavanje laserskih sistema su vrlo skupi. Oprema za generisanje, usmeravanje i održavanje lasera zahteva značajne investicije.

  • Laserski sistemi su tehnički složeni i zahtevaju specijalizovano znanje za upravljanje i održavanje. Ovo može uključivati sofisticirane sisteme za ciljanje, hlađenje i napajanje.

  • Laseri mogu biti manje efikasni u određenim atmosferskim uslovima, kao što su magla, kiša ili prašina, koji mogu raspršiti ili apsorbovati laserski snop.

  • Upotreba laserskih sistema može biti regulisana zakonom i može izazvati etička pitanja, posebno u vezi sa potencijalnim rizicima za ljude i imovinu.


Laserski sistemi predstavljaju naprednu tehnologiju za direktno oštećivanje ili uništavanje dronova sa visokom preciznošću. Međutim, njihova primena je skupa i tehnički zahtevna i još u razvoju, a efikasnost može biti ograničena određenim uslovima okoline. Korišćenje ovih sistema mora biti pažljivo regulisano i primenjeno kako bi se maksimizirale njihove prednosti i minimizirali rizici.


Neki od proizvođača koji razvijaju gorepomenute siteme su Lockheed Martin (jedan od vodećih proizvođača laserskih sistema za vojnu upotrebu, kao što su njihove ATL (Advanced Test High Energy Asset) i ADAM (Area Defense Anti-Munitions) platforme). Boeing ( razvija laserske sisteme kao što su HEL MD (High Energy Laser Mobile Demonstrator) koji su dizajnirani za neutralizaciju dronova i drugih pretnji). Raytheon (poznat po svojim visokotehnološkim laserskim sistemima za odbranu, kao što su HELWS (High Energy Laser Weapon System).





Elektronsko ratovanje




Deception (Prevara)


Deception ili prevara u kontekstu elektronskog ratovanja uključuje slanje lažnih signala dronu kako bi se zbunio ili naveo na pogrešne "odluke". Ovo može uključivati emitovanje lažnih GPS koordinata, lažnih kontrolnih komandi ili drugih vrsta lažnih informacija koje dron može interpretirati kao autentične. Cilj je dezorijentisati dron, učiniti ga neoperativnim ili ga naterati da se kreće prema nepoželjnim lokacijama.


Prednosti:

  • Može biti vrlo efikasno protiv dronova koji zavise od GPS-a ili drugih radio signala za navigaciju i kontrolu.

  • Nema potrebe za fizičkim kontaktom ili oštećenjem drona, što može biti korisno u situacijama gde je potrebno istražiti ili analizirati zarobljeni dron.

  • Može ciljati specifične dronove bez ometanja drugih uređaja ili komunikacija u okolini.



Mane:

  • Razvoj i implementacija sistema za prevaru može biti tehnički složen i zahteva naprednu opremu i znanje.

  • Napredniji dronovi mogu biti opremljeni sistemima za otkrivanje i izbegavanje lažnih signala, što smanjuje efikasnost ove tehnike.

  • Kao i druge tehnike elektronskog ratovanja, slanje lažnih signala može biti regulisano zakonom i može izazvati pravne probleme.




Spoofing




Spoofing uključuje preuzimanje kontrole nad dronom slanjem lažnih kontrolnih signala. Ova tehnika podrazumeva emitovanje signala koji imitiraju autentične komande kontrolora drona, čime se preusmerava dron ili preuzima njegova kontrola. Cilj je prevariti dron da prihvati lažne signale kao prave i time ga naterati da se kreće prema željenim koordinatama, sleti ili obavi neku drugu akciju.



Prednosti:

  • Omogućava potpunu kontrolu nad dronom, što može biti korisno za neutralizaciju pretnji ili za istraživanje neprijateljskih dronova.

  • Može ciljati specifične dronove bez uticaja na druge uređaje ili sisteme u okolini.

  • Ne utiče na druge radio komunikacije ili uređaje osim onih koje su direktno ciljani.



Mane:

  • Zahteva naprednu tehnologiju i znanje za emitovanje lažnih kontrolnih signala koji će biti prihvaćeni od strane drona.

  • Napredniji dronovi mogu biti opremljeni enkripcijom i drugim sigurnosnim merama koje otežavaju spoofing.

  • Kao i kod prevara, korišćenje spoofinga može biti regulisano zakonom i može izazvati pravne probleme.



Tehnike elektronskog ratovanja, uključujući prevaru (deception) i spoofing, pružaju sofisticirane metode za neutralizaciju dronova bez potrebe za fizičkim kontaktom. Iako su ove tehnike visoko efikasne i selektivne, njihova primena je tehnički zahtevna i može biti pravno regulisana. Pažljivo planiranje i sprovođenje su ključni za uspešnu upotrebu ovih metoda.


Sistemi koji sada nalaze najširu primenu su Elbit Systems (proizvodi razne sisteme za elektronsko ratovanje, uključujući tehnologije za prevaru (deception) i spoofing za neutralizaciju dronova). Saab (njihovi proizvodi za elektronsko ratovanje uključuju napredne sisteme za ometanje i prevaru dronova). Northrop Grumman (razvija napredne sisteme za elektronsko ratovanje koji uključuju ometanje i spoofing tehnologije).




Uređaji za hvatanje (Capture Devices)



Mreže i tkanje

Dronovi opremljeni mrežama za hvatanje drugih dronova koriste mreže koje se ispaljuju ili bacaju kako bi fizički zarobili neprijateljski dron. Ovi dronovi obično imaju specijalizovane lansere mreža koji mogu precizno ispaliti mrežu na metu, ometajući njene propelere i uzrokujući da dron padne ili postane neoperativan. Ovo je ujedno i najneefisanija metoda.




Prednosti:

  • Cilja samo na određeni dron, bez ometanja drugih elektronskih uređaja u okolini.

  • Manje je verovatno da će prouzrokovati značajnu štetu na samom dronu, što može biti korisno u situacijama kada je važno istražiti ili analizirati zarobljeni dron.

  • Efikasno onesposobljava dronove koji se kreću sporije ili lebde na mestu.




Mane:

  • Mreže imaju ograničen domet i mogu biti manje efikasne protiv dronova koji lete brzo ili na velikim visinama.

  • Zahteva precizno upravljanje dronom sa mrežom kako bi se uspešno uhvatila meta.

  • Iskusni piloti ili dronovi sa naprednim senzorima mogu izbeći mreže.



Pored svih gore navedenih uređaja i sistema postoji i sistemi koji raznim vrstama projektila obaraju dronove. Navođeni su ručno ili automatski. Međutim, njihova upotreba zahteva pažljivo planiranje i obuku kako bi se maksimalno iskoristile njihove prednosti i minimizirali rizici i mane.


Poznatiji sistemi i proizvođači koji se bave obaranjem dronova bi bili OpenWorks Engineering (poznati po svom SkyWall sistemu, koji koristi mreže za hvatanje dronova). Fortem Technologies (njihov DroneHunter je autonomni dron koji koristi mreže za hvatanje neprijateljskih dronova u letu). Apollo Shield (kombinuje RF ometanje i fizičko hvatanje dronova kako bi neutralisali pretnje).





Praktične primene uređaja za ometanje i obaranje dronova



Zaštita kritičnih infrastruktura

Kritične infrastrukture kao što su elektrane, aerodromi i vojne baze koriste uređaje za ometanje i obaranje dronova kako bi sprečile neovlašćen pristup i zaštitile ključne operacije. Tehnologije kao što su RF jamming, GPS jamming, laserski sistemi i mehanički sistemi za hvatanje dronova se mogu postaviti oko perimetra ovih objekata.


  • Elektrane: Sprečavanje špijunaže i sabotaže putem dronova koji mogu ugroziti operacije ili izazvati štetu.

  • Aerodromi: Zaštita od dronova koji mogu ometati vazdušni saobraćaj, što bi moglo dovesti do nesreća ili odlaganja letova.

  • Vojne baze: Sprečavanje izviđanja i napada dronovima, čuvanje tajnih operacija i sigurnosti osoblja.




Zaštita privatnosti

U stambenim područjima, uređaji za ometanje dronova se koriste za zaštitu od neovlašćenog snimanja i narušavanja privatnosti. Vlasnici kuća i zgrada mogu koristiti RF jamming ili GPS jamming uređaje kako bi sprečili dronove da ulaze u njihov vazdušni prostor.


  • Stambena naselja: Sprečavanje dronova od snimanja privatnih dvorišta i unutrašnjosti domova.

  • Poslovni objekti: Zaštita poslovnih tajni i sprečavanje industrijske špijunaže putem dronova.

  • Privatni događaji: Zaštita privatnosti na venčanjima, zabavama i drugim događajima od nepozvanih dronova.



Sigurnosne snage

Policija i vojska koriste tehnologije za ometanje i obaranje dronova u borbi protiv neprijateljskih dronova koji mogu predstavljati pretnju javnoj sigurnosti ili nacionalnoj bezbednosti. Ovo uključuje korišćenje svih vrsta tehnologija, od RF i GPS jamminga do laserskih sistema i mehaničkih sistema za hvatanje.



  • Policijske operacije: Kontrola mase, zaštita javnih događaja, i nadzor u borbi protiv kriminala.

  • Vojne operacije: Sprečavanje neprijateljskih izviđačkih dronova, zaštita trupa i opreme, i obaranje neprijateljskih dronova.

  • Antiterorističke jedinice: Neutralizacija dronova koji mogu biti korišćeni za terorističke napade ili za prenošenje eksploziva.




Tehnološki napredak i budućnost



Kako se tehnologije za ometanje i obaranje dronova razvijaju i šta možemo očekivati u budućnosti?


Napredni laserski sistemi - Razvoj preciznijih i efikasnijih lasera sa većom snagom i dometom. Ovi sistemi postaju kompaktniji i mobilniji, omogućujući njihovu primenu na različitim platformama, uključujući vozila i dronove.

Pametni RF jamming - Uređaji za RF jamming postaju selektivniji i inteligentniji, omogućavajući ciljano ometanje specifičnih frekvencija koje koriste neprijateljski dronovi, dok minimalno ometaju druge komunikacione uređaje u okolini.

AI i mašinsko učenje - Integracija veštačke inteligencije i mašinskog učenja za identifikaciju i praćenje dronova. Ovi sistemi mogu analizirati ponašanje dronova u realnom vremenu, razlikovati prijateljske i neprijateljske dronove, i automatski preduzimati odgovarajuće mere.

Napredni sistemi za hvatanje - Razvoj novih tehnologija za fizičko hvatanje dronova, uključujući dronove opremljene robotizovanim rukama, mrežama koje se mogu ponovo koristiti, i sistemi za kontrolu na daljinu koji omogućuju hvatanje dronova bez fizičkog kontakta.

Elektromagnetni puls (EMP) - Razvoj prenosivih uređaja koji generišu elektromagnetne impulse za onesposobljavanje elektronskih komponenti dronova. Ovi uređaji mogu biti postavljeni na vozila ili statične pozicije za zaštitu specifičnih područja.


Razvoj manjih, prenosivih uređaja za ometanje i obaranje dronova koji se mogu lako postaviti na različite platforme kao što su vozila, brodovi ili dronovi. Uključivanje tehnologija za ometanje i obaranje dronova u postojeće sigurnosne sisteme i infrastrukturu. Na primer, integracija sa sistemima za nadzor, radare i kontrolu pristupa kako bi se omogućila sveobuhvatna zaštita.

Razvoj autonomnih sistema - Razvoj autonomnih dronova koji mogu samostalno detektovati, pratiti i neutralizovati neprijateljske dronove bez ljudske intervencije. Ovi sistemi će koristiti napredne algoritme i senzore za samostalno donošenje odluka.

Tehnološki napredak u oblasti ometanja i obaranja dronova donosi sve sofisticiranije i efikasnije metode za neutralizaciju dronova. Budućnost ove tehnologije obećava još veću integraciju, autonomiju i preciznost. Ove inovacije će igrati ključnu ulogu u zaštiti kritičnih infrastruktura, privatnosti i sigurnosti u svetu koji se brzo menja.





Sa razvojem novih tehnologija, biće potrebno uspostaviti jasne regulative i etičke smernice kako bi se osigurala odgovorna i zakonita upotreba tehnologija za ometanje i obaranje dronova. Očekuje se veća saradnja između vlada, industrije i regulatornih tela kako bi se razvili standardi i protokoli.

Kommentare


bottom of page