Kako dronovi mogu pomoći deci da razviju veštine za budućnost: Obrazovanje i priprema za karijeru

Osnovne škole: Pokretanje mladih umova

Osnovne škole predstavljaju sjajnu polaznu tačku za uvođenje dronova. Ovi fascinantni uređaji mogu probuditi radoznalost i uzbuđenje kod mladih umova. Uključivanjem učenika u osnovne aktivnosti programiranja i rešavanja problema putem navigacije dronovima, prosvetni radnici mogu zainteresovati učenike za STEM (science, technology,engineering, mathematics) oblasti.

U regionu bivše Jugoslavije, upotreba dronova u osnovnim školama nije široko rasprostranjena, ali postoje inicijative koje promovišu njihovu upotrebu u obrazovanju. Na primer, u Srbiji je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Rotari klubovima doniralo 670 dronova osnovnim školama za učenje programskih jezika kao što su Skreč i Pajton. Ovaj projekat je deo šireg napora da se unapredi digitalna pismenost među učenicima.

Slične inicijative se mogu naći i u drugim zemljama regiona, ali tačni podaci o procentu škola koje koriste dronove nisu dostupni. Generalno, upotreba dronova u obrazovanju može pomoći učenicima da steknu praktične veštine u oblasti tehnologije, programiranja, matematike i fizike. Rano izlaganje tehnologiji dronova može inspirisati buduće inovatore koji će transformisati i možda doprineti inovacijama u oblasti poput poljoprivrede i upravljanja katastrofama.

Srednje škole: Izgradnja čvrstih temelja

Srednje škole mogu podići učenje na viši nivo uz pomoć dronova. Integrisanje dronova u časove nauke i tehnologije omogućava učenicima praktično iskustvo sa složenim konceptima. Učenici mogu raditi na projektima koji uključuju fotografiju, monitoring životne sredine, ili čak trke dronova. Ove aktivnosti ne samo da podučavaju tehničkim veštinama, već i podstiču timski rad, strateško razmišljanje i strast prema inovacijama. Dronovi omogućavaju učenicima da primene teorijska znanja iz oblasti fizike, matematike, geografije i informatike u stvarnim situacijama. Na primer, učenici mogu koristiti dronove za mapiranje terena, analizu vremenskih uslova ili programiranje putanja leta.

Korišćenje dronova zahteva poznavanje tehničkih veština a u zavisnosti od oblasti nauke u kojoj se koristi letelica - potrebno je i makar osnovno poznavanje programiranja. Učenici mogu učiti kako da programiraju dronove koristeći različite programske jezike, što ih priprema za buduće karijere u tehničkim oblastima.

Dronovi pružaju učenicima priliku da budu kreativni i inovativni. Mogu razvijati projekte koji uključuju snimanje video materijala, kreiranje 3D modela ili čak učestvovanje u takmičenjima u upravljanju dronovima odnosno trkama tih letelica.

Tehnologija dronova može povećati motivaciju i angažovanost učenika. Interaktivna i praktična nastava često je zanimljivija od tradicionalnih metoda, što može poboljšati rezultate učenja.

Primena dronova može biti posebno delotvorna u tehničkim i stručnim školama koje već imaju fokus na STEM obrazovanju. Na primer:

• Tehničke škole: Škole koje nude programe iz oblasti elektronike, mehatronike, informatike i inženjeringa mogu najviše iskoristiti prednosti dronova. Učenici mogu učiti o konstrukciji, programiranju i upravljanju dronovima kao deo svojih redovnih nastavnih aktivnosti.

  
  

• Poljoprivredne škole: Dronovi se mogu koristiti za praćenje useva, analizu zemljišta i planiranje poljoprivrednih aktivnosti. Ovo može biti izuzetno korisno za učenike koji se obrazuju za buduće karijere u poljoprivredi. Praktično, uvod u pametnu poljoprivredu.

  
  

• Škole sa STEM programima: Škole koje već imaju razvijene STEM programe mogu integrisati dronove kao dodatni alat za učenje. Ovo može uključivati projekte iz oblasti robotike, programiranja i naučnih istraživanja.

Fakulteti: Oblikovanje budućih inžinjera

U poslednjih nekoliko godina, dronovi su postali nezamenljiv alat u različitim industrijama, od poljoprivrede do građevinarstva, od filmske industrije do hitnih službi. Ovaj tehnološki napredak zahtevao je prilagođavanje obrazovnih programa kako bi budući stručnjaci bili spremni da odgovore na nove izazove. Na fakultetima širom Balkana, obrazovanje o dronovima prelazi iz opštih kurseva u visoko specijalizovane programe, koji studentima omogućavaju da steknu znanja i veštine neophodne za rad u konkretnim industrijama.

Razvoj obrazovnih programa o dronovima na Balkanu

Fakulteti u regionu bivše Jugoslavije, od Slovenije do Severne Makedonije, postepeno uvode dronove u svoje obrazovne programe. Na primer, Univerzitet u Zagrebu i Univerzitet u Beogradu su među pionirima u regionu koji su prepoznali potrebu za specijalizovanim kursevima i programima u oblasti dronova. Jedan od primera je i BEOAVIA o kojoj možete pronaći više informacija u ovom tekstu na našem blogu. Ovi programi omogućavaju studentima da ne samo nauče osnove upravljanja dronovima, već i da istraže njihovu primenu u specifičnim disciplinama kao što su geodezija, poljoprivreda i IT.

Primene i specijalizacija

Na poljoprivrednim fakultetima, dronovi se koriste za monitoring useva, praćenje zdravlja biljaka, kao i za preciznu poljoprivredu. Studenti uče kako da analiziraju podatke prikupljene dronovima i da primene te informacije kako bi poboljšali prinose i smanjili troškove.

U građevinarstvu, dronovi su postali ključni alat za izradu 3D modela građevinskih objekata, praćenje napretka radova i inspekciju teško dostupnih područja. Fakulteti koji nude programe u ovoj oblasti integrišu dronove u svoje kurseve, omogućavajući studentima da steknu praktično iskustvo koje će im biti od velike koristi kada se suoče sa stvarnim projektima.

Tehnički univerziteti nude kurseve i predavanja koji se bave razvojem softvera za upravljanje dronovima, kao i naprednim tehnikama pilotiranja. Ovi kursevi obuhvataju teme poput automatizacije, mašinskog učenja i veštačke inteligencije, koje su sve više prisutne u svetu dronova. Na žalost to sve nije zastupljeno u toj količini u kojoj bi trebalo da bude iz više razloga. Jedan je nedostatak nastavnih sredstava. No, primetno je poboljšanje uslova u zadnje vreme što govori da je svima postalo jasna važnost bespilotnih letelica u nastavi i obrazovanju.

Partnerstva sa industrijom

Kako bi osigurali da studenti budu spremni za tržište rada, mnogi fakulteti na Balkanu sarađuju sa industrijom. Ova partnerstva omogućavaju studentima da steknu praktično iskustvo kroz prakse u kompanijama koje se bave proizvodnjom, održavanjem i primenom dronova. Na primer, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu sarađuje sa lokalnim i međunarodnim kompanijama koje studentima pružaju mogućnost da rade na stvarnim projektima, stičući tako neprocenjiva iskustva. Iz Sarajeva nam stiže sledeći primer: Centar za napredne tehnologije u Sarajevu je jedini proizvođač dronova u Bosni i Hercegovini. Ovaj centar sarađuje sa različitim institucijama i kompanijama, pružajući studentima priliku da se uključe u razvoj i proizvodnju dronova.

Fakultet elektrotehnike i računarstva (FER) u Zagrebu ima saradnju sa različitim kompanijama koje omogućavaju studentima da rade na projektima vezanim za dronove i druge napredne tehnologije. Ove saradnje uključuju istraživačke projekte, prakse i druge oblike saradnje koji studentima pružaju praktična iskustva.

Partnerstva sa industrijom takođe omogućavaju fakultetima da unaprede svoje programe, jer industrijski partneri često doniraju opremu ili pružaju povratne informacije koje pomažu u oblikovanju kurseva tako da budu što relevantniji za tržište rada.

Izazovi i prilike

Iako su ovi programi u razvoju, suočavaju se sa nizom izazova. Nedostatak opreme, posebno najnovijih dronova, može ograničiti mogućnosti za praktičnu obuku. Takođe, postoji potreba za stručnim kadrom koji bi mogao da predaje specijalizovane kurseve, što nije uvek lako obezbediti.

Međutim, ove prepreke predstavljaju i priliku za dalji razvoj. Investiranje u opremu i obuku nastavnog kadra može značajno unaprediti kvalitet obrazovanja o dronovima. Osim toga, potpunija saradnja između fakulteta u regionu mogla bi dovesti do stvaranja regionalnih centara u oblasti dronova, što bi dodatno unapredilo obrazovni sistem.